Највећи део свог времена Бугари троше на спавање (око 40 одсто), следе кућни послови са 15 процената који обухватају справљање хране, чишћење куће, бригу о деци и старијим укућанима. У просеку Бугарин ради 8 часова дневно, при чему мушкарци се на радном месту задржавају 40 минута дуже од жена. За рачун тога жене троше више времена за допунски рад. Током година је постепено опао удео разоноде у укупним дневним активностима и сада на њих отпада тек 7 одсто. Преовлађујући начин релаксације Бугара су ћаскање са комшијама и пријатељима, шетње и излети у природи. Знатан део слободног времена наши сународници издвајају за читање, гледање телевизије и слушање радија. Све су то наводи последњег испитивања буџета времена које је спровео Национални завод за статистику 2001-2002. г. Од овог месеца статистичари стартују ново, пето заредом целогодишње испитивање буџета времена. Оно је део програма Евростата (статистичке службе код Европске комисије) о јединственом испитивању буџета времена на европским просторима. Такво проучавање омогућује да се анализирају економски и социјални процеси у друштву и да се на основу донетих закључака формира нова политика.

 "Од синдиката смо добили писма са предлогом да у истраживање укључимо и пут до радног места, јер сматрају да се губи превише времена за то – каже Јордан Калчев из Националног завода за статистику. У западним земљама ситуација је слична јер људи тамо више воле да живе на периферији града. С тим у вези искрсава питање како побољшати саобраћајне везе у градовима."

 Испитивањем је обухваћено 3.000 домаћинстава из целе земље која попуњавају такозвани Дневник проведеног времена. Они у њему бележе све што су радили током 24 часа. Буџет времена је јединствен показатељ који омогућује да се ближе опишу услови живота у појединим земљама, објашњава Јордан Калчев.

 "Када је рецимо реч о домаћинским пословима, нема те земље у којој би мушкарци издвајали више времена за те радове у поређењу са женама – каже Елка Јакимова, шеф проучавања за Бугарску. - Друго је питање да је у неким европским земљама, рецимо у скандинавским: Шведској и Финској време које мушкарци издвајају за кућне послове ближе оном које троше жене на исте послове.У Бугарској и Италији те су разлике прилично велике. Мушкарци код нас посвећују око 2 и по часа домаћинским пословима, док жене проводе преко 5 сати у бригама око куће. У Италији су разлике још веће. Развијеност економије утиче на домаћинске послове. Употребом веш машина, судопера, развојем индустрије полуготове и готове хране кућни послови одузимају све мање времена. Рецимо некој баки на селу треба сат–два времена док направи питу док у граду са обландама купљеним у продавници, свака домаћица је у стању да исто то уради за пола сата."

Превела: Ана Андрејева