22. априла један од најплеменитијих ритера бугарске писане речи – Валери Петров, напунио је 90 година. Он је аутор више збирки песама, комада за децу и одрасле, филмских сценарија, путописа. И још – превео је на бугарски језик читав Шекспиров опус – заиста огроман рад, Гетеовог Фауста, дела Киплинга, Превера, Пастернака, Родарија и др. Стваралаштво Валерија Петрова није патетично и пуно ватрених пасија, оно очарава благошћу, деликатношћу, искреношћу, мудрошћу и иронијом. Као и блиставим владањем језика. Шта условљава његов уједно лепршав и брзометан стил? Ето како је пре неко време песник окарактерисао свој стваралачки манир:

"У основи је читава фамилија разноразних приступа животу преко домишљатости и шале који нам помажу да не гледамо озбиљно на ствари јер би нам у противном било исувише тешко да се суочимо са њим, зар не? Али је иначе писање пропраћено тешкоћама и захтева пуно напора. Само што оно није заморно, него усрећује. И када се човеку учини да је успео, преплављује га радост. Можда у поређењу са осталим писцима ја проводим више времена испред белог листа, али увек то радим у настојању да читалац остане са утиском да су ствари написане без напора. Придржавам се искључиво традиционалне верзификације и ритмичким римама. А то, само по себи, отежава рад. Свакако, онима који воле слободан, бели стих, без риме и ритма је лакше да саграде тражене ликове и слике."

Валери Петров је прави виртуоз и када је у питању уметност превођења. "Понекад је тешко да останеш веран оригиналу, нарочито када се ради о познатом месту, о популарном пасусу – размишља он. – О стварима који су у основи замашних књижевних теорија, анализа и тумачења. И ако ти изоставиш неку ситницу, то може да срози читаву теорију. Мада се дешавало и супротно: видео сам концепције изграђене на бази речи које нема у оригиналу, јер се теоретичар заснивао само на превод неког дела, а не на његов оригинал, што је свакако погрешно. Понекад пак је тешко пренети невероватну музикалност текста на начин који би сачувао ту говорну звучност на бугарском језику. Посве различитији су изазови Шекспирових комедија, на пример. Тамо каламбур и игре речима изазивају низ неспоразума или смешних надмудривања. И ако си иначе покушавао да не изоставиш ни једну ауторову реч, сада већ је важно да пренесеш добро расположење, тако да су ти сада руке разрешене да створиш водопад вицева који ће разонодити публику."

Своју љубав према деци Валери Петров изражава у делима за њих. Он признаје да је релативно касно почео да пише за малишане – тек када је постао деда. Али се никад није одвајао од дечка у себи. "Он се назире у мојим првим стиховима, а испоставило се да је завирио и у моје филмске сценарије. Изгледа да је за мене то била нека потреба, јер дечје присуство увек носи ведрину – каже Валери Петров. – Чак сам сценариста неколико филмова за децу и за родитеље који ће их одвести у биоскоп. Искушен сам и могућностима луткарског позоришта. Такозвано реалистичко позориште не одушевљава ме увек, јер настојим да напустим ограничен тродимензионалан простор сцене. За мене је она пре свега полет фантазије."

Валери Петров је добитних бројних одликовања. Међу њима су државна награда "Свети Пајсије Хиландарски", велика награда за књижевност Софијског универзитета, јубиларна награда по имену Сирака Скитника коју додељује БНР. Приликом уручивања награде Софијског универзитета велики песник је рекао: "Свет у којем данас живимо је дубоко неправедан, жесток. Али је уметност увек била не само реплика свега око нас, него и борба за нечим бољим од њега. И ја мислим да је дуг сваког уметника да се укључи у ту битку свом својом малом снагом. Што се мене тиче, моји језик је увек био једноставан, јасан, приступачан и разумљив, у потрази за контактом, људски. Људске су биле и мисли које сам желео да поделим са читаоцем."

Превод: Александра Ливен