Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2026 Сва права задржана

Село Бов – историја и легендe

Фотографија: Дарина Григорова
Село Бов је смештено на јужним падинама Старе планине, источно од клисуре реке Искар. Према неким историчарима, најраније постојбине на том месту настале су пре око 8.000 година. О томе сведочи мноштво остатака кућног посуђа које археолози датирају на VI миленијум пре нове ере. Претпоставља се да су се мештани бавили претежно сточарством и земљорадњом. Осим тога, постоје подаци и о вађењу руде још у најдревнија времена. И данас су сачувани делови топионица, где се обављало и ливење метала. Сматра се да је касније, у II–III веку, насеље било од стратешког значаја за Римско царство. Ту је пролазио пут који је пратио било Старе планине. Камени блокови су стотинама година остали нетакнути у месту Трстенаја, где су пронађени и остаци средњовековног манастира Св. Панталејмона. Сведочанства показују да је ова света обитељ изграђена на месту старог трачког светишта. У каснијем периоду игуман манастира постао је познати по тим местима поп Мартин војвода.

"Као и о сваком древном насељу, о Бову се такође причају разне легенде", каже мештанин Иван Петков. Једна од најраспрострањенијих је легенда о француском витезу де Сен Беву (Chevalier de Saint Boeuf), учеснику једног од крсташких похода, по коме је и насеље добило име. Према неким научницима који су истраживали историју села, од 1206. године у та места послати су у изгнанство француски витезови на челу са маркизом де Сен Бевом. Вероватно су они изградили водовод који је снабдевао село питком водом. На то указују пронађене земљане цеви из исте епохе. У атару села налази се пуно тврђава изграђених ради осматрања и самоодбране. Са највишег од њих, на врху Колибишта, открива се поглед на цело место и остала утврђења. О том врху такође постоји легенда која описује последње окршаје Бугара са османлијском војском пре око 6 векова. Да би се спасили од друговераца, житељи села су се окупили на тврђави и храбро је бранили, али су Турци одлучили да их победе хитрином.

"Турци су везали једног магарца у најнижем делу, између два врха Колибишта и Јаворец, тамо, где су пролазиле цеви водовода и држали га три дана без воде, прича чика Иван. - Затим су га повели око тврђаве са надом да ће пронаћи воду којом се снабдевала тврђава. Тако их је магарац заиста одвео до тајног водовода. Једна друга легенда, пак, казује да су пре освајања тврђаве мештани кренули према манастиру "Св. Аранђела Михаила" и тако се спасили. Све у свему, има пуно прича и легенди. Само, не зна се тачно која је од њих ближа истини."

Године 1877. село је ослобођено од османске власти, а нешто касније почела је изградња и железничке пруге Софија – Мездра. Житељи села Бов су се постепено настанили око изграђене железничке станице, трагајући за бољим условима живота. Почетком минулог века познати бугарски песник и писац Иван Вазов је посетио Искарску клисуру и остао задивљен лепотом локалне природе. У свом путопису "Шетња Искаром" /"Разходка по Искъра"/ он признаје да је име села Бов провоцирало његово љубопитство. "Нехотице су се у мојој памети појавиле поетске сенке и сећања на средњовековне витезове", пише Вазов. Мештани причају како је он, зачаран лепотом цуре из фамилије Дангов, често свраћао код њених родитеља. "Стопама Вазова по местима која је посећивао и у којима је одседао изграђена је Вазовљева туристичка стаза", каже чика Иван.

"Она креће од Данговљеве куће, где је песник често одседао, пролази кроз железничку станицу, дуж реке Скакља, а затим се наставља у правцу села Заселе, где је Вазов написао своју чувену приповетку "Деда Јоцо гледа" /"Дядо Йоцо гледа"/, чији је прототип био слепи деда Јордан. Деда је са високог стења у месту Зли камен /"Злио камък"/ "гледао" изградњу железничке пруге Искарским кланцем. А о том месту прича и легенда која казује да је председник сеоске општине Заселе од Вазова наплатио новчану казну, због гажења траве."

Превод: Албена Џерманова
По публикацията работи: Дарина Григорова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Све више Бугара путује у иностранство, Грчка омиљена дестинација

Бугари су у августу 2025. г. остварили 1.079 милиона путовања у иностранство, што је за 19,4% више у односу на август 2024. г, показују подаци Националног завода за статистику. Бугари најчешће путују у Грчку – 314.8 хиљада, Турску - 286.7 хиљада,..

објављено 5.10.25. 11.05

Пловдив добио нову атракцију – антички водени сат мери време на узвишењу Сахат тепе

На самом врху брега Сахат тепе, једног од седам узвишења на којима се простире град Пловдив, недавно је откривен реконструисани антички водени сат – клепсидра. Једини сат ове врсте у нашој земљи, који је монтиран на отвореном, постао је најновија..

објављено 5.10.25. 09.30
Фреска „Точак живота“ у Цркви Рођења Христовог – Арбанаси

Село Арбанаси и његова црква са „Точком живота“

На свега пет километара од Великог Трнова, у живописном селу Арбанаси, налази се један од најлепших и најзначајнијих тамошњих храмова – Црква Рођења Христовог. Ова богомоља спада међу ретке сачуване православне храмове из периода с краја XVI и почетка..

објављено 2.10.25. 13.05