Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2026 Сва права задржана

Велике задушнице

Фотографија: БГНЕС

Када се суочимо са смрћу блиских и драгих нам особа, са њом као да одлази и један делић наших душа. Драгих особа више нема, али сећања која ћемо вечно чувати у срцима, греју наше душе и ублажавају тугу од њиховог губитка. Уколико верујемо у бесмртност душе, најчешће нас теши помисао да се после смрти душе наших драгих покојника ослобађају и одлазе у неки лепши живот. Зато се молимо Богу за упокој душа наших сродника у месту светлом, у месту цветном, у месту одмора, одакле одбеже сваки бол, туга и уздисања.

Према православној хришћанској традицији, молитве помажу души да се вазнесе на небо, у место вечног блаженог живота. Свакога пута када нас туга и жалост за умрлим драгим особама савлада, треба да се молимо Богу. Постоји веровање да жалост коју осећамо јесте својеврсно подсећање покојника да се молимо за његову душу. Управо молитве живих помажу покојницима да у загробном животу добију опроштај грехова. Верује се да душе праведника по раздвајању од тела наслађују се блаженством на небесима, а душе грешника удаљених од Бога, као извора радости, блаженства и светлости, одлазе у место туге и мучења. Али и грешници који су се искрено покајали за своје грехе могу да се удостоје милости Божје. Ми се такође можемо молитвама, парастосима и дељењем милостиње помолити за спас њихових душа.

Поред одређених дана и годишњица на којима одајемо поштовање упокојеним члановима фамилије и блиским особама, Црква је одредила посебне дане који су посвећени молитви и сећању на умрле. То су задушнице које увек падају у суботу. Има их три: зимске задушнице у суботу пред Месне покладе, летње задушнице у суботу пред Духове, велике задушнице пред дан Светог Арханђела Михаила који Бугарска православна црква слави прве суботе новембра. Тада се излази на гробље, обављају се парастоси или помени, освећује жито, пале се свеће за покој душа умрлих сродника и пријатеља, прекађују и преливају вином гробове које се уређују за зиму. На дан Задушнице се дају тзв. подушје илити даће. Тада се пријатељима и познаницима нуди јело и пиће за покој душе. Често се нуди и нешто слатко како би покојнику било лако у загробном животу. Ово нуђење хране је својеврсна милостиња тако да се често пута храна даје и случајним пролазницима говорећи: Бог да га прости! Неки верници обављају опште парастосе и подушја. На трпези се обавезно мора наћи погача, вино и кољиво, као и омиљена јела покојника.

На дан Велике задушнице се поред покојним сродницима одаје поштовање и душама јунака погинулих за отаџбину.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

По публикацията работи: Дарина Григорова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Да будеш у пленарној сали – израз патриотизма и одговорности

Први Устав Бугарске – Трновски устав – посланици Уставотворне скупштине усвојили су и потписали 16. априла 1879. године. Тако је створена правна основа на којој је започела изградња нове бугарске државе после Ослобођења (1878) у XIX веку...

објављено 20.11.25. 13.10

Четири деценије спектакла „Звук и светлост“ у Великом Трнову

Већ далеке 1985. г, у Великом Трнову је премијерно на тврђави Царевец одржан мултимедијални спектакл „Звук и светлост“. Повод је био обележавање 800. годишњице устанка Петра и Асена, који је довео до обнављања бугарске државности након двовековне..

објављено 15.11.25. 10.35

Пре 115 година изведен први лет авионом у Бугарској

Дана 15. новембра 1910. године, са импровизованог аеродрома у близини Софије, руски пилот Борис Маслеников подигао је у ваздух авион "Фарман". Наредних дана извршено је још неколико демонстрационих летова, у једном од којих су учествовали и представници..

објављено 15.11.25. 09.15