Један књижевник и револуционар из доба националног препорода Бугарске још далеке 1850. уредио је начин бројања времена у посебном календару који је назвао Вечним. Тај меритељ времена, дело монаха Матеја Преображенског-Миткалото сачуван је до дана данашњег и данас је могуће видети га у Историјском музеју града Павликени, северна Бугарска. Да ли сада, када се толико много спекулише да тако звани Цолкин календар Маја предвиђа крај света у децембру 2012., ово дело Матеја Преображенског може нас умирити и убедити да таквог смака неће бити?

© Фотографија: архивa

Отац Матеј Преображенски-Миткалото

Отац Матеј Преображенски, енциклопедијска личност, рођен је 1828. г. у Новом селу, средња Бугарска. Било му је 9 година када је остао сироче и његова родбина га послала у Дрјановски манастир где је постао послушник. Касније је отишао у Преображенски и Рилски манастир, а на крају је обишао и неке од манастира на Светој Гори. У њиховим библиотекама он је успео да открије драгоцене књиге. Сакривене тајне са пожутелих страница навеле су га на идеју да у Васељени постоји "Вечити мотор".

Размонашио се 1862. и придружио се бугарским револуционарима. Неко време је са Апостолом бугарске слободе Василом Левским обилазио Великотрновски крај и многа места на југу Бугарске где су оснивали револуционарне организације. Честа и дуга путовања Матеја Преображенског била су повод да му надену надимак "Миткалото", тј. таквог који се стално скита и путује. У својим бисагама увек је носио књиге. Сам он је написао 8 књига, више пута је преписао прву историју Бугара коју је 1762. створио други један светогорски монах - Паисије Хиландарски. Идеја о Вечитом календару поникла је у некој од светогорских светиња. Нели Цонева – кустос Историјског музеја града Павликенија прича: "Тамо, на неком брду које надгледа Егејско море, Матеј Преображенски је начинио прве покушаје да створи вечити мотор. У истом периоду је покушао да направи макету Вечитог календара. Он је представљао неколико концентричних кругова различитих димензија који се окрећу око централне осовине. Године 1870. када је Матеј Преображенски дошао у Трновски крај, предао је ову макету једном зографу по имену Венко који ју је осликао на спољашњем зиду тек што подигнуте школе у селу Михалци."

Календар у Историјском музеју града Павликенија има димензије 158 са 116 сантиметара. У његовом централном делу су концентрични кругови, при чему је онај највећи подељен на 12 сегмената. У сваком сегменту су исписана имена 12 месеци године и дани од 1. до 30., односно 31. Наспрам сваког датума обележен је одговарајући хришћански празник. У унутрашњим круговима је дат приказ система бројки, слова и скраћеница. Симболика тог Вечитог календара је дешифрована само делимично – она укључује делове Новог завета и различитих литургија које се служе на сваком празнику. Календар следи правила Грегоријанског календара и зато се поклапа са данашњим хришћанским празницима.

"С обе стране календара су два ступца са бројкама и табелама у којима су наведене године од средине 19. века до 1940. г. - каже Нели Цонева. – Претпоставља се да ова табела омогућује да се израчуна рецимо ком датуму који дан недеље одговара или пак конкретна недеља која је по реду у току одговарајуће године. Све је то смишљено са циљем да покаже вечити круговрат времена у природи и бројању времена. Око тих концентричних кругова у четири краја календара има 4 слике. На свакој од њих је приказано по троје људи са одговарајућим натписима – пролеће, лето, јесен, зима. Четири слике стављене у четири краја календара приказују 4 сезоне. Пошто свака сезона траје по три месеца, насликано је троје људи."

Идеја је да исто као што у природи после пролећа долази лето, јесен и зима, тако и у човековом животу на сличан начин следе годишња доба. Човек се рађа, сазрева, постепено стари и доживљава дубоку старост. Круговрат времена не стаје овде, долазе нове генерације... У центру Вечитог календара на плавој позадини оцртане су две хемисфере, Сунце и Месец, у средини један троугао, а у њему једно око. Да ли је то свевидно око Господа Бога или је оличење Свемира, свако може тумачити како му воља...

Превела: Ана Андрејева