Проблем са награђивањем рада у Бугарској је један од најболнијих и драматичних за већи део становништва. Земља се учврстила на последњој позицији по приходима грађана од рада. И то није само по мишљењу Бугара који стално пате од мањка новца, већ је чињеница, коју потврђују и домаћа статистика, и Евростат.

И стварно, док у Бугарској плаћају у просеку 3,7 евра на сат, у Швајцарској, например, награђивање за 60 минута рада достиже 40,1 евро. Разлика је више од десетострука. То објашњава зашто реална индивидуална потрошња у Бугарској износи свега 49 одсто просечне у Европској унији и поред чињенице да су цене потрошачке робе код нас преко 50 одсто испод просека за Европу. Разлика у животном стандарду и даље је фрапантна. Основни разлог за то жалосно стање бугарских радника је једноставан – продуктивност њиховог рада је ниска, тј. они раде, али производе мало материјалних добара. Док је један Европљанин у 2012. г. производио у просеку по 32,2 евра на сат, Бугарин је производио скоро седмоструко мање – око 4,8 евра, показу резултати међународних истраживања. С обзиром на то сасвим природно и нормално је да су и зараде у Бугарској еквивалентне продуктивности рада.

Међутим, ових дана бугарски статистичари су саопштили да су у првом кварталу године трошкови за награђивање рада у земљи повећани за 2,9 одсто. И то на позадини забележене од почетка године дефлације. Постало је јасно такође да је земља међу европским лидерима по расту плата – шеста, пошто су за годину дана зараде повећане за 2,8 одсто, а просечни раст у земљама Европске уније је упола мањи. Такви су подаци Евростата за први квартал ове године у односу на прва три месеца 2013. г. Закључак је да Бугари и даље имају ништавне дохотке, али и поред тога њихове плате расту. То улива наду.

На овој позадини некако чудне и необјашњиве су бројке, које сведоче да се просечна радна плата у земљи смањује. Од јануара до марта ове године просечна бруто плата код нас је опала за 3,9 одсто у поређењу са претходним кварталом и достиже нешто изнад 400 евра, тврде из Националног статистичког завода. Али је и то објашњиво. У ствари све је у сезонским чиниоцима. Зими грађевинарство је скоро обустављено, туризам рачуна једино на зимске центре, пољопривреда чека да дође пролеће, трговина се стишава после шопинг грознице око новогодишњих празника, а потрошени су и божићни бонуси. Ради се о привременој појави која има прелазни карактер што потврђује и забележена трајна тенденција из последњих пет година, када се цена једног сата рада у Бугарској повећава за 44,1 одсто, што је и једно од најбољих достигнућа у Европској унији. Све то даје разлога за умерени оптимизам у погледу доходака Бугара.

Превод: Александра Ливен