Након скоро месец дана закулисног и јавног ценкања, након низа изненадних и сензационалних преокрета на политичкој и парламентарној сцени, у последњем дану и часу рада овог сазива Народног собрања, пре његовог распуштања, донета је одлука о повећању овогодишњег буџета Националног фонда за здравствено осигурање који финансира здравствене услуге за све грађане Бугарске. Додуше, Фонд је добио за 50 млн евра мање новца од оног који је желео и за који је тврдио да му недостаје за нормалан рад до краја године, али ипак буџет је повећан за нешто изнад 100 млн евра.

Да ли је тај износ велики или мали може се закључити, ако подсетимо да укупни трошкови Фонда за здравствено осигурање ове године износе милијарду и 400 милиона евра. Стручњаци сматрају да финансијска инјекција из државног буџета неће решити ниједан од хроничних и дугогодишњих проблема здравства у Бугарској које тоне у све дубљу кризу, а резултат је опадање квалитета здравствених услуга. Међутим, посматрачи истичу да је нови буџет ипак гутљај ваздуха који ће, ако ништа друго, омогућити да се до краја године задржи до сада постигнути ниво здравства и то у условима политичке кризе, нефункционисања државних и јавних институција и бар три владе само у току годину дана.

Истина је да се систем социјалног и здравственог осигурања скоро свугде у свету суочава са недостатком финансијских средства и да то није само резултат одсуства воље за проналажењем потребног новца. Једноставно, потребе људи у том погледу стално расту. Свугде се животни век становништва продужује, другим речима, људи дуже времена примају пензију. Али дужи животни век означава и више средстава за здравствену негу. Из тог разлога свугде у свету буџети за здравство и пензије стално расту и никад нису довољни. У том погледу Бугарска није изузетак, а само потврђује опште правило. У конкретном случају кривица Бугарске, ако се може употребити овај термин, је у томе што земља није успела да довољно брзо и довољно одлучно реформише и прилагоди свој социјални и здравствени систем тако да би чак и у најсиромашнијој земљи ЕУ старије и болесне особе живеле у прихватљивим условима. Наравно, ове реформе су болне, људи их тешко прихватају, могу изазвати чак социјалне и политичке тензије, али су неминовне. Тако да никакве финансијске инјекције нису у стању да помогну у превазилажењу хроничних проблема тих система, већ само делују попут анестезије која привремено ублажава бол, али не лечи болест. Са ове тачке гледишта повећање буџета Националног фонда за здравствено осигурање које је изгласао бугарски парламент представља добро, али само привремено решење. У решавање правих проблема мора да крене нова влада која ће бити формирана након ванредних парламентарних избора у октобру.

Превод: Албена Џерманова