Скоро 5.000 евра у просеку износи финансијско богатство Бугара, рачунајући штедњу домаћинстава у банковним депозитима, готовину, штедњу у пензијским, узајамним и осигуравајућим фондовима, као и директне инвестиције у деонице.

Банкарски депозити и даље остају најпожељнији облик штедње међу бугарским грађанима – на њих отпада 67 одсто финансијског богатства наших сународника. Према најновијим подацима, финансијско богатство становништва премашује 25 милијарди евра, али је далеко испод нивоа у развијенијим европским државама премда се очекује да се ове године повећа на 27 милијарди евра. Иако мала у поређењу са неким другим земљама финансијска имовина домаћинстава је ипак двоструко већа од јавног дуга Бугарске, која и даље остаје на дну европске лествице кад су у питању статистички подаци о сиромаштву. Уочава се позитиван тренд, потврђен информацијама из последњих 10 година, током којих је финансијско богатство Бугара четвороструко увећано захваљујући све већој штедњи. Експерти оцењују да земље средње и источне Европе постепено сустижу показатеље у развијенијем делу Европе. Тим више што је задуженост источних Европљана троструко мања од оне западних Европљана.

Шта конкретније укључује финансијско богатство просечног Бугарина које износи 4.876 евра, док просечни грађанин Луксембурга располаже са 432.200 евра што је отприлике 100 пута више? 82 одсто новца Бугара је положен као депозит код неке банке, налази се у изнајмљеном сефу или једноставно у сламарици. 16 одсто уложено је у узајамне и пензијске фондове као и у разне производе осигурања. Тек 2 одсто су инвестирана у хартије од вредности што је објашњиво с обзиром на прилично ограничене финансијске ресурсе домаћинстава. Аналитичари указују и на постепено повећање интересовања за софистицираније финансијске производе што је добар знак пораслог поверења и све чешћег опредељења за дугорочне инвестиције.

Финансијско благостање, наравно, не зависи само од имовине, него и од задужености. Крајем 2013. г. укупни дуг грађана износио је 10,39 милијарди евра. У структури тог дуга потрошачки кредити имају превагу над хипотекарним кредитима. Ове године се не очекује битна промена тог износа.

Бугарин, додуше, не поседује велика финансијска средства, ако га упоредимо са осталим грађанима ЕУ, али зато пак већина бугарских домаћинстава има један или више станова, кућу или викендицу у провинцији, пољопривредно земљиште или шуме. Бугари су међу највећим власницима некретнина у Европи, а станари су мањина у односу на оне који живе у властитом дому. Према експертима, ове некретнине у ствари чине већи део материјалног богатства Бугара – њихова вредност премашује 71 одсто свега што једно домаћинство поседује. Пошто је 2008. пукнуо балон некретнина њихова вредност је знатно опала, али се у последње време запажа неко оживљавање на том тржишту што ће имати позитиван ефекат на укупни материјални просперитет становништва и потврдиће прогнозе да се очекује раст финансијских и материјалних актива као и постепено сустизање показатеља у развијенијем делу Европе.