На форуму „Европске дебате“ који је 8. марта отворен у Софији, а посвећен је предстојећем обележавању 10. годишњице потписивања Уговора о приступању Бугарске Европској унији, постало је јасно да нису у потпуности искоришћене могућности које чланство пружа земљи.

Потпредседница ЕК и комесар за буџет и људске ресурсе Кристалина Георгијева саветовала је властима на свим нивоима да се озбиљније односе према питању даљег приступа средствима из ЕУ фондова, захваљујући којим су Пољска, Летонија и Литванија повећале свој привредни раст за око 1,7-2,1 одсто на годишњем нивоу. Комесар Георгијева није могла сакрити своју забринутост због чињенице да Бугарска још није искористила 4,5 милијарди евра из претходног програмског периода, а за период 2014-2020. одобрено јој је додатних 16 милијарди евра. Забринутост потпредседнице ЕК је сасвим оправдана.

Према подацима које је изнела Генерални директорат за регионалну и урбану политику, по искоришћавању средстава из европских фондова Бугарска заузима 23. место међу 28 држава чланица ЕУ за програмски период од 2007. до 2013. године.

С обзиром на горућу потребу за спољним финансирањем и стални пад који бележе директне стране инвестиције, бугарске власти би требало да учине све што је могуће како би ефикасно искористиле европске субвенције и тиме показале да цене сваки евро који им је Брисел дао.

Међутим, чињенице говоре нешто друго. Бугарска знатно заостаје у апсорбовању новца издвојеног за њу и на листи ЕК претиче једино Италију, Чешку, Словачку, Румунију и Хрватску. У периоду 2007-2013. земља је успела да искористи тек трећину одобрених европских средстава. 2015. година је последња шанса за искоришћавање субвенција из претходног програмског периода ЕУ. Али судећи по досад постигнутим резултатима када је реч о главном циљу европског финансирања, а наиме, побољшању услова живота и максималном приближавању Бугарске животном стандарду развијенијих земаља, све је то више фатаморгана него реално остварљив задатак.

Неспособност бугарске администрације да својим радом убеди ЕК у ефикасност предложених за финансирање програма и пројеката може се објаснити различитим разлозима, али један од главних је недостатак искуства националних институција за које је претходни програмски период био први тако да оне нису биле упознате са стандардима рада Брисела.

Немојмо заборавити и корупцију због које Бугарска стално трпи критике Брисела.

Тренутно су у току преговори и разматрају се пројекти за нове оперативне програме ЕУ за Бугарску за период 2014-2020. г. За сада се ствари одвијају добро. Одобрена су четири од укупно 6 предложених оперативних програма. Крајем 2013. године одобрен је оперативни програм за развој људских ресурса за чије спровођење је предвиђен буџет од преко милијарде евра. Касније је „зелено светло“ дато и оперативном програму за саобраћај и саобраћајну инфраструктуру чија укупна вредност износи скоро 1,9 милијарди евра. Крајем фебруара је Представништво ЕК у Софији саопштило да је одобрено финансирање оперативног програма за добро управљање у износу од 336 милиона евра. У међувремену је ЕК одобрила и оперативни програм за науку и образовање за који је планиран буџет у износу од 701 милиона евра. Изгледа да је оптимизам потпредседника Владе задуженог за европска питања и коришћење средстава из европских фондова Томислава Дончева који је убеђен да ће ова година бити боља од претходне по питању апсорбовања средстава, оправдан. И даље постоји пар отворених питања везаних за програме „Региони у расту“ и „Животна средина“ о којима Бугарска преговара са ЕК. До краја месеца марта вицепремијер Дончев очекује да готово сви програми буду одобрени. У случају да одобрење неких од битних програма, као што су „Региони у расту“ или „Животна средина“, закасни, Влада је спремна да почне са реализацијом првих пројеката у првом полугођу 2015. године користећи средства из буџета.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова