Становништво централне Европе и балтичких држава стари и осипа се брже од становништва старијих чланица Европске уније. О томе сведоче подаци истраживања Светске банка „Европа стари“. У Бугарској су ти процеси најупадљивији. Према званичним подацима Националног статистичког института, Бугарска сваког часа губи по 5 људи или преко 45 хиљада годишње – а толико је становника једног нашег средње великог града.
Објашњење је једноставно. Морталитет код нас је највећи у ЕУ и шести у свету, наталитет је низак, емиграција – огромна. Али има разлога за све те тужне чињенице и главни је слаба економија и пратеће масовно сиромаштво и лоши услови живота.
Пре тридесетак година Бугара је било скоро 9 милиона, а сада је њихов број опао на око 7 милиона. Према прогнозама ЕУ, у 2050. г. нас ће бити нешто изнад 5,7 милиона и то ако донесемо хитне мере у циљу спречавања те стравичне тенденције.
Али је изузетно тешко решити проблеме који изазивају демографску кризу, јер су они везани не само за социјалну, културну и економску политику, него и за етничке и религиозне тензије, геополитичке интересе, климатске промене и шта све не. Другачије речено – за услове живота. Када човек живи у лошим условима, када тешко налази посао или пак прима плату која му није довољна чак ни за комуналије, а да и не говоримо о храни често пута сумњивог квалитета, он не размишља о наследницима који би живели чак лошије и од њега. Због тога се број новорођених Бугара нагло смањује –са око 120 хиљада годишње у годинама тоталитаризма, на 60 хиљада данас, што нас сврстава на 210. место у свету. Смањење стопе наталитета је карактеристично и за развијеније државе, али је мало оних где је за пар деценија број беба опао двоструко.
Тешко је и младим енергичним, образованим и амбициозни Бугарима. Они тешко налазе перспективан посао у најсиромашнијој земљи ЕУ и логично траже срећу у иностранству. Неки чак тврде да њихов број износи 1,5 милиона. А управо та социјална група поседује и највећи економски потенцијал и могућности. То су људи којима предстоји да граде живот, породицу, каријеру и материјално благостање. Али њих има све мање у Бугарској, јер данас они раде за туђе економије.
Превод: Александра Ливен
Бугари конзумирају мање хлеба, сира и поврћа, али зато једу више воћа. То су показали најновији подаци Националног завода за статистику о потрошњи домаћинстава у трећем кварталу 2025. г. у односу на исти период прошле године. Потрошња кобасица, пасуља и..
Први музеј инвестиционог злата дочекује у Пловдиву посетиоце који желе да сазнају више о историји новца и његовој вези са златом – од "рођења" злата, његовог космичког порекла и пута до Земље, па све до тога како је овај племенити метал мењао животе..
Случај пса преко којег је на тротоару у једном софијском насељу колима прешао лекар Ненад Цоневски изазвао је талас јавног негодовања, које је прерасло у протест одржан 13. новембра испред Војномедицинске академије у Софији, где тај лекар ради. У..