Након неуспеха сањаног трансевропског гасовода "Јужни ток" крајем прошле године бугарске власти су у Бриселу лансирале и покушале да прогурају свакојаке егзотичне идеје. Од овог руског гасовода који би требало да прође кроз територију наше земље су се очекивале не само чисто економске, већ и геостратешке користи за Бугарску. Након што се то није остварило због пооштравања односа између Запада и Москве, Софија је покушала да себи гарантује тобоже резервисано место на гасној мапи Европе као стратешки центар, тако што је обелоданила идеју о изградњи европског гасног чворишта на нашој обали Црног мора. Ова примамљива, али ипак економски неоснована идеја није прихваћена са ентузијазмом, па је Софија крајем прошле године решила да престане да живи у илузијама и да отвореним очима погледа реалну ситуацију у гасном сектору. А она је таква да засада Бугарска нема потенцијал да игра неку континенталну улогу и пре свега треба да своју пажњу усмери на сопствену опасно велику зависност од једног јединог добављача гаса – Русије која је, као што знамо, непредвидива и према којој тренутно у Бриселу и Вашингтону не гаје добра осећања.

Конкретни израз тог отрежњавања су постигнути договори у Бриселу у децембру прошле године између Румуније, Бугарске и Грчке да најзад остваре повезивање својих система за пренос гаса, како би се омогућио двосмерни пренос плавог горива у зависности од конкретних потреба сваке од тих суседних земаља. Састанак у Софији министара енергетике ове три земље је потврдио њихову жељу за реализацијом овог много практичнијег и реалнијег пројекта и у ствари дао зелено светло за његово остварење. Ту као да је надвладао здрави разум јер, чини се, да је реализација регионалног пројекта много реалнија од реализације свих осталих мегаломанских планова на нивоу континента. Сви имају корист. Румунија има довољно налазишта гаса и нема ништа против да себи обезбеди нова извозна тржишта. Бугарска више неће бити зависна једино од руског државног гиганта Гаспром, а у случају потребе моћи ће да рачуна на увоз из Румуније или Грчке, кроз чију се територију очекује да ће пролазити мрежа међународних гасовода и која ће такође имати корист како од транзита, тако и од евентуалног извоза плавог горива. Брисел одавно инсистира на убрзању рада на Јужном гасном коридору који је за њега приоритетан и тространи пројекат звани Вертикални гасни коридор гледа добрим оком. И још нешто - Брисел не само одобрава изградњу гасних интерконекција између три државе. Највероватније он ће финансирати њену реализацију. А то је још једна гаранција да овај пројекат има смисла и да ће се остварити.

Превод: Албена Џерманова