Група, која комбинује стилове: џез, фјужн, фанк, поп… Звучи познато, тим више што су „Funky miracle“ такође Седморица величанствених као што су и њихови идоли из „Акаге“. Њихов стваралачки пут је започео у Музичкој школи у Софији где су свирали у биг бенду под вођством џезмена Михаила Јосифова и Вилија Стојанова. Данас већина њих наставља образовање на Музичкој академији и Новом бугарском универзитету. Појављују се на фестивалима какви су „A to Jazz“ и „Brazzobrazzie“. Нису то једине креативне активности групе.

Од клавијатуристе Пламена Денчева сазнајемо неке појединости о актуелним плановима групе:

Састав смо назвали „Funky miracle“, зато што је наше схватање фанка свеобухватно. Волимо да миксујемо више стилова зато што свако од нас има друкчији укус. Неки од нас слушају више рока и блуса, а други поп, фанк и џез. Тако настају наше идеје – после дугог слушања различите музике. Имамо 5-6 ауторских ствари, а недавно смо снимили и спот за једну од њих – „Са мојим људима“. Песма је летњи сингл, а видео-спот преноси добро расположење. Две од осталих ауторских композиција су у већој мери експерименталне, са звучањем џеза и фјужна. За прву између њих – „Breathе in“, пустили смо пре око недељу дана лајв спот из студија. Ускоро предстоји да изађе и „You don’t have to go“. Обе песме звуче мање комерцијално, али се надам да ће се допасти љубитељима експерименталне музике.

Између осталог бубњар Радо је син трубача „Акаге“ Ива Казасова. Као да се судбина умешала – „Акага“ се окупила 1992. г., а „Funky miracle“ тачно две деценије касније. Колеге из „Акаге“ су њихови ментори, одржавају заједничке пробе и помажу младим музичарима.

Када можемо очекивати деби албум „Funky miracle“?

Желимо да сакупимо више музичких ствари. Намеравамо да издамо це-де на који ћемо ставити композиције које изводимо на сцени, зато ће на њему бити претежно музике коју смо изводили уживо.

Ако мислите да је „Funky miracle“ група момака који се само забављају и јуре девојке бронзаног тена, грдно се варате. Поред безазлених тема, музичаре занимају и много озбиљнији проблеми.

Нашем вокалисту Симу боље леже песме на енглеском језику – каже Пламен Денчев, који је други текстописац бенда. - Мени идеје лакше долазе када пишем на матерњем језику. Инспиришу нас различите ситуације и догађаји. Рецимо текст композиције „Breath in“ обрађује преопширну тему о смислу живота. Песмом „You don’t have to go“ поручујемо да човек треба да следи само своје срце. Да себе изражава више кроз емоције, а мање кроз ствари које су прагматске природе.

Превела: Ана Андрејева