Мали округли павиљон са стакленим зидовима и кружним степеништем – то је нова чаробна кућа књига у врту испред Народног позоришта у Софији.

Наш главни град већ има своју читаоницу под ведрим небом са богатом колекцијом савремених дела. Позајмљене књиге можемо да читамо у парку. Аутори идеје су чланови Удружења градских читаоница, а финансира је општина.

Ми смо се обратили људима са молбом да нам донирају књиге јер нисмо могли да их купимо - прича Александар Шпатов, председник удружења. - За куповину тих 1.500 издања морали смо издвојити много новца. Тако се родила мисао да се обратимо људима. Почетак смо ставили 24. маја када обележавамо дан бугарске писмености и културе и ствари су се одвиле на неочекиван за нас начин. Јер када даш негде своју омиљену књигу, ти већ постајеш део тог места. Честица људи и књига које су они прочитали заувек остаје ту и на тај се начин развија лични однос.

Грађани су властитим снагама и уз мало помоћи општине успели да поврате животу једно запостављено место. И тако се донедавно напуштени павиљон испред позоришта претворио у малу библиотеку са информационим центром за туристе. И пошто његове сићушне за праву библиотеку димензије и површина од свега 18 квадратних метара не могу да окупе преко 2.000 књига, овде примају само афирмисане ауторе. Тери Прачет, Харуки Мураками, Орхан Памук, Изабела Аљенде, Ајн Ранд, Георги Марков, Милен Русков, Алек Попов... Све књиге су на бугарском језику, а необични павиљон сав је окићен бугарским словима која се виде издалека.

У ствари ћирилица је наше највеће богатство, можда и највећа туристичка атракција, јер је она малтене прво нешто што пада у очи странцима чим дођу у Бугарску - каже Александар Шпатов. - Ћирилица је једина додирна тачка између туристичког центара и читаонице, те смо због тога одлучили истакнути на фасади сва слова азбуке која се не дуплирају у латиничном писму, исто као и глагољицу као део наше историје. Осим тога смо израдили и слова од дрвета помоћу којих људи могу да напишу своја имена.

Прву од скоро хиљаду чланских карата добила је градоначелница Софије Јорданка Фандакова, која је на отварању поклонила своје омиљене књиге „Моја молитва“ песника Христа Ботева и „Песме“ Роберта Бернса.

То је веома занимљив пројекат и нова културна тачка на мапи Софије - рекла је она. - Идеја о градској читаоници која усклађује и информациони центар у срцу града је заиста сјајна. На тај начин Софија наступа пред грађанима и туристима као културни центар – у том броју и преко ћирилице која је у основи пројекта.

Међу донаторима је и ученик петог разреда основне школе Ајлан Караоглан:

Сада ћу поклонити књигу „Будућност Земље и човечанства испричана од стране духа планете“. Ја волим да читам. Понекад узимам књиге из библиотеке, али ако тамо не могу да нађем ону коју тражим, онда је купујем. Сада читам „Легенде и митови Старе Грчке“. Деци која још увек нису осетила шарм књиге препоручио бих да читају, јер то нам даје културу и шансу да се развијамо. Када одрастем, постаћу архитекта и градићу зграде и раскрснице на два нивоа. Већ сада их пројектирам.

Елизабет Стефанова пак је одлучила да поклони своју омиљену књигу из година детињства - „Јан Бибијан“ Елина Пелина:

Када сам је читала док сам била мала веома сам се забављала, исто је и сада, иако већ имам 25 година. То свако треба да доживи. Што се тиче читаонице у парку, она такође доприноси да наш град постане привлачнији за странце. И управо бугарска азбука треба да постане прави симбол наше земље. Те ме идеје заиста одушевљују. Ипак постоји нада да има много радозналих младих Бугара који воле да читају.

Читаоница ће радити сваког дана од 10 до 20 часова и биће отворена за свакога ко поклони бар једну књигу. „Већ имамо идеју о следећој културној тачки, али ћемо је за сада чувати у тајности“, рекла је још градоначелница Софије Јорданка Фандакова.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: БТА, БГНЕС и Удружење градских читаоница