Влада Бојка Борисова усвојила је у пакету ребаланс буџета Бугарске за ову годину, нацрт државног буџета за 2016. годину и нацрте буџета државног социјалног осигурања и Националног фонда здравственог осигурања.

Почнимо са неуспехом. Владиним изменама државног буџета за 2015. годину фактички се признаје да једна од најконтроверзнијих рестриктивних мера актуелне извршне власти која је имала за циљ смањење трошкова плата у јавној управи за 10%, није била успешна. Ова  мера је још приликом њеног усвајања прошле године оштро критикована са свих страна као неприкладна и нереална. Сада се додељивањем додатних средстава различитим министарствима и јавним администрацијама чини покушај да грешка буде исправљена, а поменута мера чак није ни примењена на свим местима. Влада је у ствари показала реализам и узела у обзир стварну ситуацију.

Похвалу заслужују намере кабинета Бојка Борисова да следеће године сектор јавних финансија располаже са више новца који ће доћи од повећања прихода у државној каси. Ови јавни расходи ће бити за око милијарду евра већи у односу на 2015. годину. Истина је да ће постојати дефицит, али се он полако и ипак осетно смањује, што ће омогућити да спољни дуг земље не достигне чак ниво према средњорочним макроекономским пројекцијама Министарства финансија.

Ко ће имати највише користи од повећаних могућности јавног финансирања? То се свакако односи на низ инфраструктурних пројеката као што је, рецимо, изградња аутопутева, али и на друге секторе. Већи износ новца биће издвојен за јавно здравство, а Бугари су можда најболеснија нација у Европи и имају акутну потребу за побољшањем  квалитета здравствене заштите. Године 2016. биће издвојено више новца и за плате запослених у јавним институцијама, који нису међу најбоље плаћеним службеницима и њихове зараде су далеко мање од оних у приватном сектору. И Национални пензиони фонд ће имати на располагању више средстава за пензије, што је логично с обзиром на процес старења становништва.

Веома јак отпор и жустру дебату изазвали су захтеви представника судске власти за повећање њиховог буџета у циљу подизања плата, обезбеђења боље заштите од корупције и спречавања других зависности правосуђа. У крајњој линији, систем судства је добио потребна средства. Државне субвенције ће се повећати и у секторима одбране и полиције. Можда ће бугарска војска најзад моћи да набави и ново наоружање које би заменило застарело руско наоружање и борбене машине. Сектор полиције такође добија шансе да се модернизује и реформише, што упркос оштрим критикама до сада није урадио под изговором да не располаже потребним средствима.

Ову издашност неки либералнији посматрачи могу оценити као популизам и демагогију, али реалност је да она не доводи ни до новог задуживања, ни до опасног повећања буџетског дефицита. Иако релативно скромно, то  одрешивање кесе када је у питању државни буџет, одражава тежњу за постизањем економске, политичке и социјалне стабилности, а доказ је и уверености владајуће гарнитуре да је на исправном путу и да на њему нема скривених замки које би пореметиле њено релативно мирно управљање.

Такве су намере бугарске владе које је она најавила усвајањем пакета финансијских докумената. Да би добили законску снагу, парламент мора да их одобри. Међутим, ту не би требало да буде непријатних изненађења, тако да су сви изгледи да ће са макроекономског становишта наредна година бити релативно мирна и добра за Бугаре.

Превод: Марина Бекријева