Наредних пет година Бугарска ће добити европске субвенције у износу од 5,8 милијарди евра из Европског регионалног фонда за развој и још 3 милијарде евра из Европског социјалног фонда. Ово је пре неколико дана објавила европски комесар за регионалну политику Корина Крецу. То звучи добро, али шта у ствари значи сав тај новац? Издашност Брисела, властити интерес, солидарност са најсиромашнијом земљом ЕУ или само кап у мору потреба заостале периферне балканске државе?

И једно и друго и треће, зависно од тачке гледишта.

Ових средстава је свакако више него у претходном буџетском периоду ЕУ, када су она из Европског регионалног фонда износила око 4 милијарде евра, а сада их је већ скоро 6 милијарди. Већином тих средстава обезбеђено је 72% финансирања свих јавних инвестиција у земљи, односно школа, сектора вода и инфраструктурних пројеката. Бугарска држава је платила само 28% вредности остварених пројеката, а то указује на забрињавајућу зависност од европских средстава и финансијску немоћ саме државе! Другим речима, без новца из дотичних ЕУ фондова не би се могло скоро ништа урадити у јавном сектору. Сада је европска комесарка Корина Крецу, имајући у виду повећане европске субвенције, обећала да ће сваки бугарски грађанин већ директно осетити позитивне ефекте кохезионе политике Европске комисије.

А можда Брисел Бугарској додељује више новца до 2020. године, вођен само својим интересом? Нема сумње да је тако. Тиме Брисел једноставно себи обезбеђује мир у овој периферној европској земљи која се налази на граници хришћанства и ислама. Тим пре што је она доказала да може и жели да, под неким мањим условима, и даље буде тешко премостива препрека на путу таласа миграната са Блиског истока ка западној Европи, које нико не жели. Па не би било чудно да нас најзад, под притиском ванредних околности, приме у Шенген, уколико се у међувремену зона слободног кретања не распадне.

Ма колико велик и значајан за Бугарску био европски новац, он је ипак само кап у мору проблема које наша земља која је на ивици беде, мора хитно да реши. Упркос томе, домаћа привреда која једва дише, ипак ствара око 45 милијарди евра БДП-а годишње, а средства из Брисела не чине више од 3-4% БДП-а, и то ако Бугарска добије сав новац који он издваја за њу. Али то није тако, па, једно је новац на папиру, а сасвим друго су стварно исплаћене Бугарској европске субвенције. Наша земља је на једном од последњих места по апсорпцији средстава ЕУ, што значи да она практично не може искористити све што јој следује. Најновији пример у том погледу односи се на 1 милијарду евра коју Бугарска мора да добије до краја ове године, уколико успе да убеди Брисел да су у питању правилне инвестиције.

Превела: Марина Бекријева