Премијер Бојко Борисов бацио је праву бомбу изјавом да се нада да ће Бугарска у овој години остварити раст БДП-а од 4,5%.  Шта се назире иза ових речи наде - реализам или поглед кроз ружичасте наочаре? У ствари, изречене од харизматичног Борисова, оне звуче више као указивање на правац деловања и као циљ који се мора постићи. Потпредседник владе за економску политику Томислав Дончев пожурио је да пригрли идеју, изјавивши да економија има потенцијал, али је ипак признао да је то „висок циљ“.

По мишљењу многих стручњака и посматрача, у питању није само висок, већ и преамбициозан и нереалан циљ, посебно имајући у виду досадашњу званичну политику, као и факторе који би, према премијеру, домаћу привреду винули до таквих запањујућих висина.

Према званичној политици владе, очекује се да овогодишњи раст БДП-а буде 2,1%, уз наду да ће достићи 3%. Такође према владиној политици, главни циљ и задатак земље јесте очување стабилности у свим областима. Шта год то значило, сигурно је да о таквом привредном успону о каквом говори Бојко Борисов не може бити ни речи. Јер раст од 4,5% у односу на пројектовани од 2,1% не може бити ништа друго до „експлозија“ економије, при чему, наравно, не може бити ни говора о било каквој стабилности. Експерти сматрају да би таква стопа раста уздрмала не само економију, него и целу земљу, а многе структуре и привредне гране неће бити спремне.

Ко је та сила која ће, према председнику бугарске владе, упалити фитиљ економске бомбе и изгурати Бугарску на једно од првих места у свету по привредном расту? Он је рекао да је то унутрашња потрошња. Међутим, у земљи нема никаквих озбиљних знакова о текућим или предстојећим битним променама. Баш напротив, овде влада гајена од стране Борисова стабилност. Стабилност на најнижем могућем нивоу у Европи, а при томе је потрошња сведена само на оно без чега је немогућ физички опстанак, и то најјефтиније и најнеквалитетније. На помолу нема повећања ни плата у јавном сектору, ни социјалних давања, ни пензија и стипендија или пак помоћи сиромашним и угроженим људима. Нема ништа што би Бугаре натерало да одједном почну да троше дупло више него сада. У ствари, може се рећи да што се потрошње тиче, стабилност у свему и свуда што је слоган данашњице, долази до изражаја у замрзавању примања и цена.

Стране директне инвестиције и европске субвенције могле би бити фактор који би допринео расту домаће привреде од 1-2%, али нема наговештаја о предстојећим великим пројектима и исплати великих сума новца. И ту се такође може говорити о стабилности...

Бојку Борисову је посебно стало до народне љубави и он сања да се свима свиђа. А нема Бугарина који се не би обрадовао када му са највишег нивоа обећавају тако лепе ствари. Ако се оне остваре - сви ће бити на добитку, а ако се не десе - разлога за оправдање који су ван наше контроле има пуно.

Превела: Марина Бекријева