Ових дана је постало јасно да Русија намерава да упркос свему „оживи“ пропали пројекат изградње гасовода „Јужни ток,“ који је требало да по дну Црног мора повеже руску обалу са бугарском и настави према централној и западној Европи. Руски председник Владимир Путин је 1. децембра 2014. године пројекат „Јужни ток“ јавно прогласио мртвим, а као главне кривце за то је навео Бугарску и Брисел.

Руски државни монополиста и светски гасни гигант Гаспром изгледа да није у потпуности одустао од реализације пројекта јужног гасног коридора, који је створио утисак неповратно пропалог пројекта, поготову након што је „Турски ток“ стопиран и у условима оштре конфронтације Русије и Турске остао без икакве шансе да буде реализован у скорој будућности. Али је Русији, након што јој се плановима за проширење Северног тока до Немачке категорично супротставио низ европских земаља, потребан гасовод у јужном делу Европе.

У овој замршеној геополитичкој ситуацији недавно је Гаспром са италијанском компанијом Edison и грчкомDEPA потписао меморандум о разумевању за развој пројекта изградње гасовода који би допремао руски гас кроз цевовод постављен по дну Црног мора преко трећих земаља у Грчку, а потом из Грчке у Италију. Руски економски експерти су једнодушно закључили да се тиме практично оживљава пројекат „Јужни ток,“ јер како би снабдевали Грчку руским гасом по дну Црног мора, он треба да изађе на бугарску обалу одакле ће бити допреман до планираног бугарског центра за дистрибуцију гаса „Балкан“ и гасовода „Посејдон“ којим ће бити обезбеђено снабдевање Грчке, односно Италије. Да је нови руски пројекат важан и има све шансе да буде остварен „у складу са захтевима Европске уније,“ као што су изричито нагласили у Москви, потврђује и чињеница да га је шеф Гаспрома Алексеј Милер представио Владимиру Путину и добио зелено светло за његову реализацију.

Бугарске власти за сада избегавају да коментаришу, али је познато да им је јако стало да земљу претворе у својеврсни гасни центар у јужној и централној Европи, што потврђује и чињеница да су пожуриле да објаве званични назив планираног гасног чворишта на бугарској обали – „Балкан.“ До сада није било јасно чему ће овај хаб служити, али је идеја већ почела да поприма конкретније обрисе. Ћутање бугарских власти у овој раној етапи је сасвим разумљиво с обзиром на горко искуство са пропалим из чисто политичких и геостратешких разлога пројектом изградње гасовода „Јужни ток.“ Изгледа да су власти извукле правилан закључак да се тигањ не сме ставити на шпорет док је риба још у мору. Али оно што је сигурно јесте да уколико пројекти „Посејдон“ и „Јужни ток 2“ угледају светлост дана, то ће свакако бити у интересу земље, како у погледу њених напора да смањи своју гасну зависност, тако и на регионалном нивоу. Од већих прихода од транзита гаса и већег утицаја у Европи нико неће тек тако одустати.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова