Дефлација, односно смањење општег нивоа цена је веома контрадикторна појава. С једне стране појефтињење робе би требало да обрадује потрошаче и да резултира куповином више робе и услуга за више пара. С друге стране, дефлација води смањењу тражње и недостатку клијената, што смањује могућности бизниса.
Према подацима националне статистике, у Бугарској је дефлација евидентирана и у фебруару ове године. Тако је скоро сваког месеца од близу 2 године наовамо, међутим, нити потрошачи изгледају задовољни, нити бизнис евидентира неки битнији пад промета. У крајњој линији чини се да су се сви прилагодили и прихватили стални пад цена. Тим пре што веома често домаћинства практично и не осећају појефтињење, јер неке цене падају, али друге расту чиме се, у ствари, стање потрошачке корпе не мења битно.
Веома пријатно изненађење у том светлу јесте то да упркос паду потрошачких цена који обесхрабрује пословне кругове, БДП је прошле године забележио раст и то од рекордних за последњих 6 година 3%. Главни разлог је растући увоз, међутим какво би било повећање да је било бар мале дозе корисне и подстицајне инфлације!?
Главни разлог дефлације јесте пад цена сирове нафте и других енергената на светком тржишту. Бугарска је сада на другом месту у Европи по најнижим ценама горива на бензинским станицама. Ово појефтињење утицало је и на цене гаса за које се очекује да ће идућег месеца појефтинити за скоро ¼. А то ће неминовно имати ефекат на остале врсте енергије - електричну и посебно топлотну које у великој мери зависе од цене гаса. Тј. и овде откривамо претпоставке за даљу дефлацију.
Министарство финансија и Бугарска национална банка, међутим, прогнозирају да ће гледано у целини у овој години инфлација бити мала – око 2%. Тешко је рећи откуд ће она доћи, али тешко да ће бити резултат повећања потрошачке тражње јер куповна моћ Бугара остаје веома слаба – ма колико пара имали, они више воле да их уложе у банку, иако су камате на депозите скоро негативне. Очито је да се већа потражња бугарске робе и благо повећање цена може очекивати једино код извоза. А он расте и вуче привреду напред. Али, по свему судећи, то неће бити довољно, јер скоро сви посматрачи и стручњаци сматрају да ове године БДП Бугарске неће успети да забележи велики раст од прошле године и износиће испод 3%. Дефлација ће појести раст.
Превод: Албена ЏермановаБугарска и Азербејџан ће продубити сарадњу на пољу пољопривреде и трговине пољопривредним производима. О томе су се договорили министри пољопривреде Бугарске и Азербејџана Георги Тахов и Меџнун Мамедов на састанку одржаном у Софији. Министар Тахов..
Бугарско тржиште некретнина већ дуже време функционише као да је део еврозоне, а експерти сматрају да увођење евра као званичне валуте неће донети значајне промене у ценама. Ово је изјавио финансијски аналитичар Левон Хампарцумјан на 11. Националној..
Према најновијој јесењој макроекономској прогнози Министарства финансија, бугарска привреда ће током 2025. године остварити раст од 3 одсто. Према истом извештају, који је објављен на званичном сајту Министарства, у 2026. години очекује се успоравање..