Енергетика је убедљиво најатрактивнији и свакако омиљени привредни сектор бугарским властима. Скоро сваког дана се обелодањују подаци и чињенице, те се прате догађаји везани за тај привредни сектор, и пре свега за природни гас, кога, у принципу, Бугари релативно слабо користе као енергију, али се зато веома цени у индустрији. У Бугарској се гас углавном увози из Русије, али су нам енергетске амбиције у том погледу велике. Управо о томе је било речи у писму које је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер недавно послао званичној Софији, а у којем износи ставове и мишљења ЕК у вези са тим питањима. Ове амбиције су подстакле бугарског премијера Бојка Борисова да се већ следећег дана јави телефоном руском председнику Владимиру Путину. И све је то сасвим логично и разумљиво из читавог низа разлога.

Први и основни је да је Бугарска чланица Европске уније и као таква нема тог луксуза да се не обазире на њене ставове и мишљења када су у питању бугарски енергетски пројекти. Наша земља је део европске породице, али упркос томе скоро у потпуности зависи од руских испорука енергената и опреме. Другачије речено, и једина нуклеарна централа у земљи је руска, и нови нуклеарни реактор који смо наручили је руски, једина рафинерија нафте код нас је у власништву Руса, а и гас нам стиже из Русије. Или укратко, потпуна зависност од Русије. А између Москве и Брисела ствари се у последње време не одвијају најбоље и Софија је то већ осетила на својој кожи када је због кршења неких од основних ЕУ прописа реализација тако прижељкиваног пројекта изградње гасовода „Јужни ток“ пропала и Бугарска, која је очекивала огромне приходе од транзитних такси, остала на цедилу.

Изгледа да Европска комисија има неке сумње у вези с тим да ли је Бугарска научила лекцију чије су главне поуке биле – радите шта год хоћете, само да то буде у складу са европским правилима. Стога је и Јункер јасно поновио и подсетио у писму Борисову који су европски захтеви. Бугарски премијер је пожурио да позове Путина како би га обавестио да бриселски захтеви остају на снази, али у нешто блажој варијанти. Дакле, постоје шансе да се реализују стари бугарско-руски пројекти који још нису пали у заборав. За Бугарску су од посебне важности два пројекта. Један од њих је још увек идеја у повоју. Реч је о намери Бугарске да изгради регионално гасно чвориште за потрошаче из земаља Балкана и југоисточне Европе. Проблем је у томе да нема шта да се дистрибуише, јер након што је обустављена изградња гасовода „Јужни ток,“ а при недостатку бугарског гаса и гасних интерконектора са суседним земљама, читава идеја губи смисао. Други пројекат је у напредној фази реализације, али је замрзнут. Реч је о другој бугарској нуклеарној централи „Белене,“ чија је инфраструктура скоро завршена и у коју је до сада уложено милијарду евра, један од два реактора је већ произведен у Русији, али Бугарска нема новца да га плати и размишља шта да ради са њим, а немојмо заборавити да је међународни арбитражни суд Бугарску осудио да руској фирми плати 550 милиона евра, које Бугарска нема. Подсетимо само да када је скупштинском одлуком обустављена изградња централе, један од основних аргумената противника тог пројекта био је да Бугарској није потребна таква централа, поготову ако се узме у обзир да наша земља не само производи довољно електричне енергије за унутрашње потребе, већ и извози електричну енергију.  

Жан-Клод Јункер је дао зелено светло бугарским властима за реализацију енергетских пројеката, али под једним условом – да све буде усаглашено са европским прописима и без својевоља Софије. Дакле, бугарским властима преостаје да своје идеје преточе у пројекте, а ЕУ је обећала да их финансијски потпомогне, тачније, она би подржала реализацију гасног хаба, а што се друге нуклеарке „Белене“ тиче, Унија је по том питању и даље суздржана, зато су се Бугари окренули идеји да се нађе страни приватни инвеститор који би завршио пројекат.  

О чему су Борисов и Путин разговарали, осим о формирању заједничких радних група које би истражиле и прецизирале стање у енергетској сарадњи две земље, не постаје јасно из саопштења Кремља и Софије. Али из свега што је било речено, можемо закључити да су се двојица саговорника у разговору дотакла многих тема и неће бити велико изненађење ако се угашени пројекат „Јужни ток“ врати на неки други начин, али свакако уз бугарско учешће и у складу са европским прописима. А и немојмо заборавити да се цеви које је требало да буду коришћене у градњи деонице „Јужног тока“ у Бугарској и даље складиште у бугарским лукама.