Русија и Турска су потписале дуго очекивани и дуго одлагани споразум о изградњи гасовода „Турски ток“. Бугарски национални радио, позивајући се на поуздане изворе, саопштио је да ће резултати до сада извршених истражних бушења нафте и природног гаса у бугарском подморју највероватније показати да тамо нема довољних количина гаса. У контексту ове две вести будућност идеје бугарских власти о изградњи  гасног чворишта на црноморској обали и претварању наше земље у регионални центар за дистрибуцију гаса изгледа мрачно, и то из два проста разлога. Први разлог је што једноставно нема гаса који би се дистрибуирао, а ако га има, он је у малим количинама. Као друго, Турска је такође најавила амбиције да постане регионални добављач, али за разлику од Бугарске има много тога да понуди својим купцима.

Идеја Бугарске о изградњи гасног чворишта на морској обали покренута је пре две године, када је пропао европски пројекат испоруке руског гаса по дну Црног мора, преко Бугарске до Европе. Бугарска је пуно рачунала да ће од транзитних такси повећати буџетске приходе. То се, међутим, није догодило због сукоба између Москве и Брисела. Онда је званична Софија одлучила да има добре позиције на регионалној гасној мапи и може да обезбеди довољне испоруке гаса из Русије, Грчке, Каспијског базена, Ирана, Турске, из сопствених залиха итд., како би тако постала центар за продају великих количина гаса на велико потрошачима у источној и централној Европи. Након дугих објашњења и наговарања Европска унија је на крају крајева обећала подршку бугарској идеји и почела израду пројекта, за чије ће се финансирање и реализацију потом тражити инвеститор, а укупна вредност пројекта процењена је на око 2 милијарде евра.

Напоредо с тим, Бугарска је, охрабрена чињеницом да су у румунским водама Црног мора пронађене значајне количине гаса и нафте, почела да тражи залихе у свом акваторију. Наде су биле велике, а премијер Бојко Борисов је чак говорио о количинама које би биле довољне за задовољавање унутрашњих потреба земље за наредних 20 година.

Сада све ове наде и амбиције изгледају прилично нереалне и узалудне. Бугарска вероватно нема својих залиха гаса, а бити конкуренција планираном турском гасном чворишту је права химера.

Међутим, бугарске власти имају више од једног адута и чини се да нису потпуно искључивале такав сценарио. Управо због тога оне улажу огромне напоре у изградњу гасних интерконекција са суседним земљама које ће омогућити транспорт природног гаса из и према Бугарској. Реч је о Грчкој, Турској, Румунији и Србији. У најодмаклијој фази су радови на изградњи гасног интерконектора између Бугарске и Грчке и мале количине гаса већ теку у правцу од југа ка северу. Предстоји пуштање у рад интерконекције са Румунијом, преостаје само да буду отклоњене техничке тешкоће у вези са полагањем гасних цеви по дну Дунава. Такође, напредују ствари везане за изградњу интерконекције између Бугарске и Турске, што ће омогућити директно допремање гаса из Трансанадолијског гасовода и Турског тока. Што се тиче реализације гасне интерконекције са Србијом, постоји извесно кашњење, али оно није од великог значаја.У крајњој линији, чини се да резервна варијанта за остварење замашног и суперамбициозног бугарског гасног пројекта ипак има. Остаје да се види колико ће времена бити потребно за његову реализацију и да ли ће он бити економски исплатив. Јер је у међувремену у Европи приметан стабилан тренд смањења потрошње гаса.

Превела: Марина Бекријева