Раст БДП Бугарске ове године ће износити 2,6%, каже Министарство финансија. Угледна међународна рејтинг агенција Мудис даје бољу прогнозу – 2,7%. Најиздашнији је ММФ према којем ће ове године бугарска привреда забележити раст од 3%. На први поглед ове прогнозе се не разликују битно – реч је само о неколико десетина процента. Али када говоримо о БДП изнад 45 млрд евра, свака десетина процента означава пуно новца и од посебног је значаја. Оно што је заједничко овим јесењим прогнозама је то што су све три боље од пролећних.

Резултат чега су све ове ако не битне оно бар осетне разлике у оценама и очекивањима стручњака?

Највећу недоумицу изазива крајње конзервативна оцена бугарског Министарства финансија. Иако је, формално гледано, ова његова прогноза боља од пролећне, и министар Владислав Горанов и премијер Бојко Борисов се нису уморили да понављају да ће ове године бугарска привреда забележити рекордан раст који неће бити мањи од 3%. Чак је у једном тренутку премијер био толики оптимиста да је почео говорити о расту изнад 4%. Сада је тај оптимизам прилично спласнуо, а ову промену Министарство објашњава успоравањем потрошње и смањењем јавних инвестиција углавном због кашњења европских субвенција. Очекује се да ће догодине, када ће се економски раст додатно успорити,  укупна слика бити суморнија.

За разлику од бугарских управљача, агенција Мудис никада није обећавала и изнад Бугарске видела рог изобиља. Зато је и кредитни рејтинг наше земље доста скроман и пре би се могло рећи обесхрабрујући за потенцијалне инвеститоре. Бар га је Агенција потврдила, није га снизила, какав је био случај са немалим бројем других и то у последње време развијенијих и богатијих од Бугарске земаља. Ова суздржаност и опрезност долази до изражаја и у прогнозама за привредни раст земље ове године од  2,7%. Добар резултат за Европу, а осредњи за свет.

Највише изненађују оцене стручњака ММФ који су само пре двадесетак дана боравили у нашој земљи, спровели инспекцију, проверили све и свакога, а на крају су ревидирали своју прогнозу на 3%. Да ли су они заражени оптимизмом бугарских управљача или су можда угледали неке посебне предности бугарске привреде, није баш јасно. Међутим, јасно је да три институције једногласно предвиђају крај добрих времена динамичнијег раста и успоравање од идуће године. Преовлађује став да главни разлог за то треба тражити ван граница Бугарске. Напета међународна ситуација изазива колебање у пословним круговима и опрезност у погледу дугорочних пројеката, постоји реална опасност од знатног смањења средстава из кохезионих фондова ЕУ, који су један од главних извора јавних инвестиција у Бугарској, као и опасност од њиховог преусмеравања за финансирање мера против мигрантске кризе. А све ће то неминовно имати реперкусије на малу али веома отворену и осетљиву на спољне утицаје бугарску привреду која болно подноси све неповољне појаве и тенденције на међународним тржиштима.