Природно богатство Бугарске може да буде очувано и да се од њега зарађује. Такав је основни циљ пројекта „За Балкан и људе“ који је стартовао крајем 2012. г. и сада улази у последњу, пету годину своје реализације. Његови учесници су партнери из Бугарске и Швајцарске – девет невладиних организација, као и државна Извршна агенција за селекцију и репродукцију у сточарству при Министарству пољопривреде и хране. Није случајно и то да је ове године „За Балкан и људе“ добио велико признање – награду Европске комисије „Натура 2000“ у области „Социјално-економских користи“ у конкуренцији 24 финалиста. Пројекат је показао да очување природе и паметно искоришћавање њених ресурса даје хлеб фармерима, малим предузетницима и обезбеђује нова радна места.
Према Радостини Ценовој из Бугарске фондације „Биодиверзитет“, побољшање националних законских регулатива један су од основних чинилаца који би гарантовао успех пројекта.
„То је знатан део нашег рада. До овог тренутка смо регистровали више од двадесет фармера у рејону Западног и Централног Балкана. Они представљају своје производе на различитим регионалним саборима и на зеленим пијацама великих градова. Имамо програм-подршке еколошком бизнису преко којег смо финансирали осам пословних модела, међу којима, на пример, је и мала фарма за производњу џема од шумског воћа. Међу нашим првим идејама је била и та позвати највеће ентузијасте да на принципу размене учествују у едукативна путовања са нашим партнерима из Швајцарске. Приредили смо нешто слично и за стручњаке Бугарске агенције за безбедност хране. Било је важно да их убедимо да је потребно да буду флексибилнији у примени европских политика да би мали фармери имали шансу да удовоље високим захтевима који су у принципу рађени за велике млекаре.“
Пројекат „За Балкан и људе“ обухвата подручје Западне и Централне Старе планине. Овде је природа дивна, али је рејон суочен са низом проблема међу којима су депопулација и недостатак економске перспективе.
„Уздајемо се у младе. На пример, једна млада породица је ту направила малу фарму и сада већ има два дућана у Софији, прича Радостина Ценова и додаје: Верујемо да је то један од начина да препородимо рејоне где се просперитет даје теже. Организујемо и обуке. Зовемо стручњаке за маркетинг који уче фармере како да развијају своју производњу. Други важан део нашег рада је везан за развој грађанског друштва и стварање будућих лидера који ће идућих година доносити одлуке у хармонији са природом. Приредили смо и течај посвећен очувању биолошког богатства који се одржава сваке недеље на Биолошком факултету Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“. Прошле године почела је са радом и дечја природна академија „Узана“ која помаже малишанима да преко игара и доживљаја у срцу Бугарске науче више о природи и како ускладити економију са њом.“
Превод: Александра ЛивенСарадња бугарских и кинеских научника била је данас у фокусу форума у Софији на којем су учествовали представници Бугарске академије наука (БАН), Владе, економисти и јавни радници. Догађај су заједнички организовали БАН и Кинеска медијска група...
Бугарска неће морати да спасава државе чланице зоне евра које се суочавају с великим дуговима. Ово је за БНР изјавила Љиљана Павлова, бивши вицепремијер Европске инвестиционе банке. „У уговорима које потписујемо и правилима која важе, веома јасно..
Током претходне две недеље, на часовима завичајне културе у бугарској допунској школи "Родољубље" у Норичу, у Енглеској, ђаци првог и другог разреда имали су прилику да се упознају са богатством бугарских народних ношњи и традиционалних везова. Како..
Једна од области у најсиромашнијем региону ЕУ – северозападној Бугарској, успева да се сврста међу водеће области у нашој земљи по степену економског..