Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2026 Сва права задржана

Несигурна судбина буџета за време нестабилности

БНР Новини
Фотографија: архив

Израђени и поднети на разматрање парламенту прошле недеље од Министарства финансија нацрт буџета за 2017. окарактерисан је од самог министра финансија Владислава Горанова као „конзервативан и досадан“. Тиме је он настојао да подвуче да Влада премијера Бојка Борисова не предвиђа било какве радикалне промене, чак ни обећаване и очекиване од свих реформе и „игра на сигурно“ адутом стабилности. Међутим, председнички избори су покварили рачуне управљачима који су претрпели тешки и очигледно за њих неочекивани пораз. И то такав да нису могли да га прихвате и Влада је поднела оставку те најавила да се партија ГЕРБ повлачи са свих нивоа власти. Дошло је дотле да су званично саопштили да ће повући и већ поднети на разматрање нацрт Закона о буџету за наредну годину. Уследили су коментари, објашњења, тумачења, прогнозе и анализе последица тог решења по јавне финансије и читав социјално-економски систем Бугарске. Једни су предвиђали срозавање државе, други су ублажавали ситуацију речима да нећемо доживети неки драматични заокрет. Само неће доћи до обећаног повећања минималне радне плате, појединих социјалних давања, као плата службеника и буџета министарстава. Паникаи гунгула трајале су неколико сати, док сам министар финансија није изјавио да неће повући нацрт буџету те ће га Народно собрање размотрити и усвојити и поред оставке Владе. И парламент је започео са радом. Чак очекујемо евентуално усвајање буџета у начелу. Али ствари више нису биле као пре. Јер се ради о буџету Владе у оставциса којим ће радити као минимум две нове владе – привремена и она која ће бити именована после превремених парламентарних избора, по свему судећи идућег пролећа. А дали ће се тим владама свидети предвиђене у њему политике и да ли ће пристати да испуне вољу својих претходника? Највероватније – не. Буџет је политика у сконцентрисаном финансијском облику, а из резултата председничких избора је видно да се већини Бугара не свиђају потезе досадашњих управљача. Из тога следи да им се не свиђају ни приоритети у новом буџету.

Питањеје колико ће пута до наредног буџета за 2018. г. бити ребалансиран државни финансијски план за 2017. г. Та непознаница сама по себи рађа нестабилност – и у сфери бизниса, и у сфери администрације, и у целом друштву. Сви су већ направили неке планове, имају пројекте за идућу годину које ће очигледно бити приморани да преиспитају и то у непознатом аспекту. Тако да је још прерано говорити о било каквим прорачунима.

Важније је то што оно што су посланици већ започели да разматрају и припремају се да изгласају има исувише мале шансе за дуги живот и реализацију у пракси. Овде се уопште не ради о томе да је нацрт буџета лош или погрешан. Напротив, сви озбиљни аналитичари су подвукли да он врло тачно одређује приоритете земље, паметно распоређује трошкове, трезно оцењује приходе и реално гарантује земљи стабилност и умерени економски раст. Истини за вољу увек може да буде и боље, али проблем није у томе. Проблем је пре свега политички и социјалан. Бугари су на последњим председничким изборима гласали не толико „за“, колико „против“ – против мизерије, корупције, злоупотреба и неквалитетног живота. Они траже промену, ма шта то значило.

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска и Азербајџан траже могућности за проширење сарадње у области пољопривреде

Бугарска и Азербејџан ће продубити сарадњу на пољу пољопривреде и трговине пољопривредним производима. О томе су се договорили министри пољопривреде Бугарске и Азербејџана Георги Тахов и Меџнун Мамедов на састанку одржаном у Софији. Министар Тахов..

објављено 31.10.25. 15.52
Левон Хампарцумјан

Еврo неће драстично утицати на цене некретнина у Бугарској после 1. јануара 2026. године

Бугарско тржиште некретнина већ дуже време функционише као да је део еврозоне, а експерти сматрају да увођење евра као званичне валуте неће донети значајне промене у ценама. Ово је изјавио финансијски аналитичар Левон Хампарцумјан на 11. Националној..

објављено 31.10.25. 11.53

Бугарска очекује привредни раст од 3% у 2025. години, уз пораст спољног дуга

Према најновијој јесењој макроекономској прогнози Министарства финансија, бугарска привреда ће током 2025. године остварити раст од 3 одсто. Према истом извештају, који је објављен на званичном сајту Министарства, у 2026. години очекује се успоравање..

објављено 31.10.25. 09.00