Бугарска је на једном од првих места у свету кад је у питању јефтин и квалитетан широкопојасни приступ интернету. Истовремено статистика показује да је ово технолошко достигнуће, без којег је савремени живот незамислив недоступно за 33% бугарских грађана, а тек нешто испод 10% домаћих компанија користи светску мрежу за пласман своје робе.

Ово битно заостајање у поређењу са развијеним европским земљама има не само економске узроке, оно је у великој мери резултат културне заосталости и ниског образовног нивоа – 68% Бугара је компјутерски неписмено. Али у крајњој линији и то је последица недостатка новца. Зато што су образовање и културна интересовања изнад финансијских могућности људи који већином примају минималац од 210 евра месечно. Је ли могуће да се тим бедним парама намире сви трошкови – храна, струја, лекови, па и интернет и рачунар!? Разумљиво је што су виртуелни гаџети на једном од последњих места међу приоритетима многих Бугара. То се посебно односи на најсиромашније регионе земље – на северу земље где индустрија или било каква привреда заправо и не постоје.У северозападној Бугарској је забележен најнижи проценат домаћинстава која користе интернет, видно је из статистичких података. Само 58,6 % одсто породица има приступ мрежи.Што се тиче образовања као чиниоца који утиче на компјутерску писменост и сурфовање на интернету, да наведемо само један податак - око 90% људи са високом спремом су активни интернаути. На жалост они чине тек 1/4 становништва Бугарске.

Интернет се осим за разоноду све више користи у разним привредним активностима. 60% Европљана бар једном месечно купује робу и услуге он-лајн. Зато и бизнис не остаје индиферентан према толико моћном тржишном инструменту. И у том погледу Бугарска знатно заостаје – испод 10% компанија у земљи има интернет-продавнице што се опет може објаснити економским узроцима. Више од 70% домаћих фирми спада у категорију средњих или малих предузећа за које је инвестиција у компјутерски софтвер и хардвер скоро неиспуњив задатак, а понекад и непотребан с обзиром на ограничени делокруг пословања.

Међутим најгоре је можда фатално заостајање и стално одлагање увођења електронске јавне управе у земљи. Било је време када је чак било успостављено засебно министарство коме је то био нарочит задатак. За увођење Е-Управе оно је потрошило на стотине милиона евра из европских фондова, а да нико није схватио на шта је тај новац потрошен и које су користи од тога за грађане.

Утешно у тој нерадосној ситуацији ипак звуче статистичке бројке које показују да иако споро и колебљиво, нове технологије стално проширују свој домет у Бугарској.

Аутор:Владимир Сабев

Превод: Ана Андрејева