Бугарска привреда у 2016. г. показала се као шампион – забележила је раст БДП изнад 3%, и по том индикатору је рангирана на другом месту у ЕУ, у државну касу се слила милијарда евра више него 2015. г., Министарство финансија је исказало буџетски вишак, замало 10 милиона је достигао број страних туриста и тиме знатно премашује број становништва земље. Могу се навести  и друге позитивне чињенице међу којима можда највећу пажњу завређује осетан раст зарада најсиромашнијих и најслабије плаћених Европљана. У Софији се БДП скоро изједначио са европским просеком, а и плате се приближавају том просеку. Све то сведочи о добром економском здрављу и о томе да су и обични Бугари бар мало осетили позитивне ефекте раста. Вреди истаћи и то да је економски успон остварен у условима доскора стабилне политичке и друштвене ситуације. До новембра друга влада партије ГЕРБ и њени често пута непредвидиви коалициони партнери управљали су мирно и без нарочитих тензија. Они су успели да спрече већи мигрантски прилив, а Бугарска је остала тамо где јој је место на мапи Европе – на периферији масовних мигрантских токова и пострани од основних држава које су мета терориста.

Али превише доброг води до лошег, како гласи једна популарна изрека, настала на основу богатих животних искустава наших предака. Ова изрека по свему судећи ће испасти тачна кад је у питању развој бугарске привреде у 2017.г. Зато што сви економисти, финансијери и аналитичари, чак и они који раде у Министарству финансија Бугарске предвиђају успоравање економског раста догодине. Неки мисле да захуктала привреда треба да успори стопе раста, али да те умерене стопе остану трајне. Међутим ту нема никаквe драме. БДП и даље ће расти, очекује се да најзад почне додела европских субвенција за нови петогодишњи програмски период, дохоци запослених ће се повећати, а већ од 1. јануара биће повећана за 9% минимална зарада, коју одређује влада.

Све то међутим може да буде угрожено уколико дође до неочекиваних заокрета у немирној Европи, на Блиском Истоку или у Северној Африци. Али највећа опасност долази изнутра – то је политичка дестабилизација, која је започела у новембру, а потрајаће најмање до ванредних парламентарних избора у пролеће 2017. г.  Шест месеци политичких потреса, несигурности и непознанице у погледу будућности у стању је да пољуља и најстабилнију и најпросперитетнију привреду. Хвала Богу, политички догађаји који предстоје, ма колико били непријатни, нису неуобичајени у условима демократије, а бугарска економија већ је стекла довољна искуства у имплементацији мера за ограничавање негативног утицаја политичких потреса и промена. Осим тога она се већ осећа довољно снажна и располаже неопходним резервама да би спречила негативне ефекте нестабилности. Она ће имати довољно снаге дасе бори са бројним проблемима међу којима је на првом месту све оштрија криза на тржишту рада где је несташица квалификованог кадра заправо драматична без обзира у ком сектору послује одређена компанија. А то је проблем који се не може решити волшебним штапићем или законом, потребни су време и дугорочне мере. Што би требало да значи да се у 2017. г. ситуација са радном снагом неће поправити и то ће бити један од највећих изазова са којим ће домаћа привреда морати да се носи.