„Ја сам Бугарка!“ је наслов изложбе фотографа Радослава Прванова. Лепота 25 младих Бугарки у народним ношњама овековечена је оком камере фотографа на местима од великог културног и историјског значаја за нашу земљу.

„Идеја је настала након што сам једној девојци, која ради за једно родољубиво удружење, предложио да је фотографишем на сличним местима, сећа се Радослав. – Као уметник који је на почетку своје каријере до сада нисам имао прилику да радим нешто слично тако да ми је било занимљиво да прикажем историју кроз фотографије. Предложио сам јој фото сесију у старом граду Пловдива. Она је била у народној ношњи и за само један дан смо обишли читав стари град, а фотографије које смо урадили су биле добро прихваћене. Тада сам одлучио да морам урадити нешто веће и свеобухватније. То се десило 2014. године. На почетку сам намеравао да наставим рад са том девојком, а фотографије да направимо на више локација. Временом се та идеја развила и тако сам одлучио да у пројекат укључим више људи и тиме створим једну целокупну слику Бугарске.“

Фотографије су настале у периоду 2014-2016. година. Централни војни клуб Софија, тврђава у Пернику, село Рупите, на југозападу земље, дворац у Балчику, споменик „Шипка,“ градови Смољан, Трјавна, Враца и Копривштица су само мали део места на којима су направљене те фотографије.

Два од сижеа се односе на мајке и њихове ћерке, традиције и обичаје. Две мајке и њихове мале ћерке откривају лепоту планинског села Боженци и Тројанског Балкана. 

Фотографије Радослава Прванова су објављене у часописима „National Geographic“ и „Economist.“ Али без обзира на искуство које је стекао радећи на историјским пројектима, реализација пројекта „Ја сам Бугарка!“ није прошла без тешкоћа – почев од проналажења модела преко костима и временских услова до дозволе за снимање.

„Време је био један од најбитнијих фактора за нас. Неке од фотографија на пољу су направљене при температури од плус педесет степени. Последње фотографије су рађене 31. децембра 2016. године у Етнографском музеју „Етар,“ под ведрим небом, на дебелом минусу. На тврђави Царевец пак смо радили по великој врућини. На нашу велику срећу нико се није разболео. Све девојке су се држале мушки и време нас није уплашило.“

Изложбу Радослава Прванова љубитељи фотографије и историје могу видети до 13. јуна у једном софијском ресторану. Жеља фотографа је да изложбу представи у свим градовима у којима је снимао. Уједно с тим Радослав планира наставак пројекта. Ево шта је још рекао о томе:

„Ово је један од мојих снова везаних за промовисање већ готовог производа. Амбиција ми је да покажем да на сваком месту на којем сам снимао живи по једна девојка која воли свој завичај и жели да га покаже читавој Бугарској и свету. На почетку су људи били скептични, али када су видели резултат могу рећи да је изложба свугде добродошла. Планирам да направим фотографије и на другим местима и да приредим изложбу у иностранству.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова