Објављен је извештај Европске комисије у оквиру тзв. Европског семестра 2017. Већ следећег дана објављен је и нови извештај са препорукама ММФ. У оба документа посвећује се пажња економским и социјалним проблемима Бугарске.

Извештај „Европски семестар“ је доста критичнији према Бугарској и у први план избацује макроекономске дебалансе, проблеме везане за задуженост у финансијској сфери и социјална неједнакост. Практично, документ не садржи ништа што није познато властима у Софији и што оне саме нису виделе и још један је доказ да се наставља политика оштрих критика у погледу учињеног и неучињеног у Бугарској, као и занемарујући однос према оствареним реалним успесима. Другим речима, за сада се више употребљава штап него шаргарепа. Стручњаци и посматрачи у Бугарској, међутим, сматрају да ова политика, која се према Бугарској примењује већ 10 година, не даје очекиване резултате и приступ мора бити промењен тако што се много храбрије подстичу успеси земље.

Други извештај који је изашао већ следећег дана након извештаја Европске комисије представља анализу ММФ у којој се такође посвећује пажња социјално-економском стању Бугарске. Чини се да су у Вашингтону ближи позитивном приступу јер уз образложене критике и наведене проблеме иду и позитивне оцене, при чему се закључује да је бугарски финансијски систем стабилан и добро капитализован и да не постоје опасности за јавне финансије.

Истина је да је задуженост између предузећа застрашујуће велика и крије опасност од продубљивања проблема у финансијској сфери. Истина је да несервисирани кредити чине 17% укупног износа свих банкарских кредита додељених правним лицима. Али, такође, истина је и то да банке и даље акумулирају гигантску добит, да је њихова капитализација много већа од прописане и да су оне у стању да превазиђу евентуалне изазове. Бар то су показали стрес-тестови кредитних институција у земљи спроведени прошле године. Да и не говоримо о јавним финансијама које су с краја прошле године почеле акумулирати буџетски вишак тако да сада власти већ могу да „отпусте каиш“ и да покажу већу издашност према социјално угроженим групама становништва. И оне то чине. За сада је та издашност доста скромна али ипак она доказује да владајућа гарнитура у земљи не занемарује социјалне проблеме и према својим могућностима предузима мере у циљу смањења социјалног раслојавања на пуно сиромашних и мало богатих.

Много боље би у Софији дочекали критике међународних институција  да су оне поред критика наводиле и оно што је остварено. Јер ко више воли штап од шаргарепе!? А да не говоримо да различити приступи доводе до различитих оцена и у крајњој линији поставља се питање: Коме да верујемо!?

Превод: Албена Џерманова