Уместо да своју колекцију антикварских географских мапа остави као наслеђе наредним генерацијама своје фамилије, инж. Љубен Бошков се определио за једног другог „чувара“ великог блага које је поседовао и које је дело прворазредних европских картографа и гравера. Поверио га институцији која ће га, по његовом мишљењу, најбоље чувати.

Године 1953. инж. Љубен Бошков је своју колекцију географских мапа поклонио Народној библиотеци (данашњој Националној библиотеци “Св. Ћирило и Методије”), остављајући наредним генерацијама драгоцено знање. Међутим, тешко да је он икада претпостављао да ће све што је годинама неуморно и с великом љубављу скупљао, пуних шест деценија лежати у магацинима библиотеке све до дана када ће угледати светло дана,.

Данас под насловом “Европа у старим мапама” у просторном фоајеу библиотеке приређена је изложба експоната које је поклонио инж. Бошков. Она приказује историјске, политичке и економске процесе у Европи у периоду од 13. до 19. века. Међу најдрагоценијим су мапа Древне Тракије која је израђена у Антверпену 1585. године, мапа Балканског полуострва израђена у Риму 1689. године и мапа Дунава са делом Бугарске која је рађена у једном атељеу у Амстердаму у 17. веку. Али, ко је тај човек који је у првој половини минулог века створио ту изванредну збирку?

Љубен Бошков је рођен 1880. године у Варни, а потиче из познате из доба нашег Националног препорода фамилије – прича доц. Красимира Александрова, директор Националне библиотеке. – Учио је за грађевинског инжењера у Петербургу, Прагу, Бечу. По дипломирању се вратио у домовину – традиција веома типична за тај период. Тада је запослен у луци Варна где је истраживао хидрологију и геологију морске обале и постао њен начелник. Сам он је стварао картографске мапе и то је један од разлога да буде изабран за председника првог друштва географа код нас. То објашњава и његову страст према колекционирању мапа. 20. година минулог века преселио се у Софију где је именован за заменика директора и директора Бугарских државних железница, а 1933. примљен је у Ротари клуб. И ако морам да једном реченицом сумирам његову делатност рећи ћу да је она чврсто повезана са његовим геслом “Све за Бугарску!”.

И заиста је инж. Љубен Бошков сав свој живот ставио у службу отаџбине, што се може видети и на фотографијама приказаним на изложби. Међу њима се посебно истичу писмо захвалности цара Бориса Трећег поводом његове књиге “Средства комуникације Бугарске” и две репродукције дела Александра Добринова везане за његов рад као председника Ротари клуба.

Љубен Бошков је изузетна ренесансна личност – кажем то зато што је мало оних Бугара који имају заиста толико широке интересе и то на професионалном нивоу – прича и историчар Ротари клуба код нас инж. Цвјатко Кадијски. – Он је сјајан музичар који свира у правим оркестрима. Он је изванредан писац чији се научни радови читају с великим интересовањем као да су авантуристички романи. Он је фудбалски судија иако није био баш спортске грађе. Он је и одани супруг – из писама која је у САД писао својој супрузи Ратки се види љубав и нежност коју скоро и нико не очекује од овог курполентног и на први поглед грубог човека.

Нажалост, инж. Љубен Бошков је један од бројних бугарских ерудита и патриота, које је “народна” власт после 9. септембра 1944. године физички или морално ликвидирала.

Године 1948. почели су се производити веома тешки возови – наставља своју причу инж. Цвјатко Кадијски. –Љубен Бошков, међутим, као прави инжењер, доказује да је за наше услове то кривично дело. Као резултат тога одмах су му сви окренули леђа, остао је и без посла а мало после тога је добио мождани удар и до краја својих овоземаљских дана није успео да се опорави. У последње три године свог живота није могао да говори, али је успео да научи да пише левом руком. Љубен Бошков је преминуо 1959. године.

Превод: Албена Џерманова