Ако ђака замислимо као парче глине у рукама талентованог учитеља, да ли ће коначно дело поседовати изванредне особине? Одговор на ово питање можемо потражити на четири експозиције, на којима познати сликари и вајари излажу заједно са својим ученицима.

„Учитељи и ученици ликовне уметности” је пројекат фондације „Упркос”, који окупља проф. Емила Попова, проф. Вихронија Попнеделева, проф. Андреја Данијела и проф. Николаја Мајсторова као и њихове најбоље студенте на Ликовној академији. На четири изложбе које ће узастопно бити приређене у Софији, Варни и Ђустендилу учитељи и ученици ће приказати своја дела, а у пратећим дискусијама ће поставити питања, међу којима су и та: да ли је од користи претензија учитеља да моделује оно што жели да раде ученици, шта формира наш образовни систем – самосвојне ствараоце или епигоне, шта заправо жели да пренесе ученицима предавач.

Наша материја је посебна зато што је у питању уметност, али истовремено и етика – каже сликар проф. Андреј Данијел. – Академија је установа коју би требало уписати већ уметнички писмени људи, који себе изражавају као стваралачке личности и који су довољно храбри да потписују своја дела. Зато настојим да одржавам прави људски контакт са студентима, да препознајем њихове природне наклоности и стремљења на пољу уметности и да им помажем да се боље изражавају уметнички. За разлику од других сфера знања ми не намећемо стандарде – наше образовање је апсолутно индивидуално, а његов смисао је такође да формира индивидуалност. Циљ нам је да ликовни уметници буду различити.

Према проф. Андреју Данијелу етика у уметности, као уосталом и у животу уопште садржана је у десет Божјих заповести, зато и стваралац мора добросавесно и храбро да поштује те моралне принципе. Етика је основни закон, који нас чини људима и разликује нас од обитавалаца џунгле који се поводе за примитивним инстинктима, тврди он.

Етика је и у томе да уметник буде свестан своје одговорности, јер је он значајна фигура у ширем друштвеном миљеу без обзира да ли је сликар, илустратор или дизајнер – каже теоретичар уметности проф. Чавдар Попов. – Један од његових задатака је да се одупире масовној култури, кичу и шунду који преплављују нашу стварност преко ТВ екрана, као и да васпитава укус и естетски однос не само према уметности, већ и према свим аспектима свакодневног живота. У том смислу ликовни уметник има место у тој колизији, која се догађа у нашим данима.

Да ли међутим овај друштвени сукоб усмерава младу генерацију стваралаца у истом правцу?

Сложено је то питање – одговара проф. Андреј Данијел. – Није могуће говорити о заједничким темама, ма да се осећа нека забринутост, која се понекад манифестује и као потиштеност, јер  је добро познато да у нашој области ствари не иду добро. На ликовну уметност у нас не посвећује се довољно пажње и, чини се, то је некаква дугогодишња бугарска традиција – веће поштовање уживају оперски певачи, писци, песници, док су сликари и вајари мало запостављени. Ови данашњи млади људи врше херојски напор у свом опредељењу да буду управо ликовни уметници упркос непажњи аудиторијума. А то је можда зато што су свесни да им методологија ликовне уметности омогућује да истражују овај свет, а понекад и да га мењају.

Прва од четири поменуте изложбе отворена је 22. фебруара у галерији „Владимир Димитров – Мајстора” у Ђустендилу, где су своја дела приредили вајар Емил Попов и његови ученици. 1. марта у софијској галерији „Арт алеја” биће отворена експозиција Вихронија Попнеделева, следи проф. Андреј Даниел са својим студентима – 17. априла у Градској ликовној галерији Варне и последњи – 10. маја, у галерији „Квадрат 500” своја и дела својих ђака приказаће  сликар Николај Мајсторов.

Превод: Ана Андрејева

Фотографиjе: въпреки.com