Када читамо књигу, пониремо у дубину односа јунака и саосећамо с њиховим жељама, радостима и страховима, као да стварамо слику оног што се догађа и уклапамо се у арому окружења. Није немогуће, међутим, осетити мирис омиљеног јунака из неког романа и у јави, захваљујући опојним аромама свећа које прави Нина Александрова.

Млада жена jeзавршила факултет на смеру финансије и банкарство и неко време радила у банци, али је убрзо схватила да то није њен позив. У настојању да се бави нечим креативнијим и нађе начин како би своју пасију – читање књига претворила у професију, наишла је на нешто што је преокренуло цео њен живот:

Десило се тако да пошто сам прочитала књигу Саре Џ. Мас „Двор трња и ружа”, сасвим случајно у једном западном сајту наишла на „књижну свећу” јунака и ова идеја ми се јако допала јер на тај начин уносиш топлине и комфора у кућу, а истовремено те ова свећа подсећа на књигу коју си прочитао или на неког омиљеног јунака. Када сам испитала каква је ситуација у Бугарској, испоставило се да у овде нема у понуди таквих свећа. И не само то, многи од читалаца уопште нису ни чули за тако нешто. Тада сам решила да ће то бити моја професија.

Нина је веома пажљиво пришла свом новом занимању, завршила је и специјализовани курс. На почетку је правила свеће за себе, родбину и пријатеље, али касније је решила да проба како ће на такав производ реаговати читаоци у Бугарској. Показало се да је интересовање изузетно велико. Тако су настале прве бугарске свеће намењене љубитељима књижевности – „С аромом књига ”.

Прва свећа коју је Нина направила и која је најтраженија и данас јесте та Рисанда из „Двора трња и ружа” – мириса океана и цитруса. До сада свој „парфем у облику свеће” добило је преко 200 јунака и књига, међу којима су Пипи Дуга Чарапа, Мали принц, Џеј Гетсби, а најтраженији су мириси јунака из књига „Хари Потер” Џоан Роулинг, „Господар прстенова” Џона Толкина, „Двор трња и ружа” и „Стаклени престо” Саре Џ. Мас. Нина је изумела арому и за Елизабет Бенет из романа „Гордост и предрасуда”, Ивана Шатова Достојевског, „Майстора и Маргариту“ Михаила Булгакова, главне јунаке романа „Прохујало с вихором” и многих других. За ког је јунака било најтеже створити асоцијацију мириса?

Најтеже ми је било да направим мирис за једну конкретну књигу. Свећа није везана за конкретног јунака, већ за роман „Искра живота” Ериха Марије Ремарка. Било ми је тешко зато што је то књига написана на основу  стварног догађаја који се десио за време Другог светског рата и велики је изазов претворити такву причу у арому. Мирис ове књиге асоцира на хладноћу. Користила сам комбинацију доста мириса – аниса, петигрена, лаванде, бора и љуте нане. 

Шта заправо представља процес стварања свеће с аромом књиге?

Најпре треба изабрати мирисе одговарајућих јунака. То је оно најспецифичније и најважније зато што комбинујем различите мирисе који по мом мишљењу одражавају суштину јунака, а његове спољне особине користим за дизајн свеће, њену боју, етикету. Када се определим за конкретне мирисе, правим саму свећу – отапам восак, додајем боју, онда га одливам у теглице и на крају израђујем етикету свеће.

У свом раду Нина користи палмин стеарин и палмин восак, који нису токсични, потпуно су нештетни и горе много чистије од рецимо парафинског воска; као и 50 различитих мириса у тежњи да створи равнотежу арома које оживљавају осећања.

Увек се исплати када радиш нешто са љубављу. „Доста људи ми кажу да им у ствари продајем срећу, каже Нина. – А ја бих додала – такође топлину и комфор.”

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: лични архив и Десислава Семковска