Пројекат о изградњи друге нуклеарне електране у Бугарској датира из доба социјализма, отприлике отпре 40 година. Али ни данас такве нуклеарке нема. Премијер Бојко Борисов назвао је ово градилиште "празну рупу" која се међутим претворила у црну рупу – она је до сада прогутала око 2 милијарде евра, али није могуће навести никакву корист од потрошеног новца. Велики део тих средстава отишао је на изградњу непотребне у овом тренутку инфраструктуре, неопходне будућој централи. Више од 600 млн евра плаћено је за набавку два нуклеарна реактора из Русије која их је изградила и допремила упркос томе што је парламент Бугарске обуставио пројекат. Ових дана смо сазнали да је Арбитражни суд одлучио да Бугарска плати нова 32 млн евра консултанту пројекта – „ВорлиПарсонс нуклиър сервисис-у” (WorleyParsons Nuclear Services) због пропуста у уговору закљученом између два партнера, другим речима због неваљалог рада домаћих правних експерата. Да подсетимо да је истој компанији већ плаћено 265 млн евра.

Очекује се да ће нас овај пројекат скупо коштати – његова вредност ће бити око 10 млрди евра. Око њега се у политичким и енергетским круговима и данас ломе копља. Начелно питање је  да ли нам таква друга нуклеарна централа уопште треба и каква ће бити економска корист од ње. Нуклеарни лоби тврди да ће се за 10-15 година, дакле до завршетка друге нуклеарке, Бугарска суочити са мањком енергије и пре свега јефтине струје коју би могла обезбедити једино нова атомска електрана. Противници пројекта сумњају да ће овај нови нуклеарни капацитет икада постати рентабилан на позадини ниских продајних цена струје у Бугарској, а то због слабе куповне моћи грађана и нејаке домаће привреде. Они наводе у прилог својој тези да је потрошња струје у Бугарској у сталном паду и да ће термоелектране, стара НЕ Козлодуј и капацитети за производњу енергије од обновљивих извора бити сасвим довољни да покрију потребе Бугарске на средњорочном плану. Не плаше их мере ЕУ за ограничавање производе енергије у термоелектранама на угаљ, изазване еколошким разлозима.

Проблематична остаје будућност друге нуклеарне електране у Бугарској и због услова које бугарски управљачи намећу потенцијалним инвеститорима. Према званичној Софији нова нуклеарка треба да буде већим делом приватна, док би бугарска држава требало да задржи само мали део својине. Поред тога електрана треба да послује без државне помоћи, субвенција и гарантованих откупних цена струје. Експерти приговарају властима да овај приступ није правилан, јер нигде у свету нема ниједне нуклеарне електране, која је изграђена и функционише без икаквог државног учешћа. Свесни да је за сада интерес инвеститора за овај пројекат занемарив, бугарски управљачи су чак покушали да продају два атомска реактора које нам је Русија испоручила. Али се ни за те реакторе нико не занима. Размишља се о могућности да се они пусте у експлоатацију у првој НЕ Козлодуј.

Трзавице, слаби професионализам, одсуство јасне стратегије о развоју енергетике, енергетски лобији чији се интереси сучељавају, судске казнене мере одређене Бугарској и огромна финансијска средства потрошена за нешто од чега за сада нема никакве вајде – све ово карактерише аветињски пројекат о изградњи друге нуклеарне електране у Бугарској. Упркос свему томе некакво се решење ипак мора наћи. Уз то не на експертском нивоу где су инжењери, пројектанти и конструктори свесни проблема и у стању су да их реше. У питању је изналажење пре свега политичког решења. То је прече потребно када се има у виду огромни износ јавних трошкова од којих нема видљивог ефекта. Очито је да се ствари не смеју препустити свом току. Што је могуће пре треба учинити крај бесмисленом трошењу пара и тиме одбранити интересе државе и свих њених грађана.