Деца воле да читају. Такође воле и да играју. Да ли нешто може бити занимљивије од тога да одиграш омиљену књигу? Пре неколико година на бугарском тржишту појавила се прва своје врсте бајковита игра „Велика пустоловина малог враголана”, а данас на основу те књиге смишљена је стона игра за целу породицу – „Приче о малим враголанима”. Игру је изумео Никола Рајков, аутор прича у којима деца могу сама бирати шта ће радити главни јунаци, какав ће бити ток радње, које су све варијанте догађаја могуће, због чега и финала бајке може бити више.

За разлику од многих других игара, „Приче о малим враголанима” није такмичарска игра. Да би дошли до успешног завршетка играчи треба научити како да се међусобно помажу и раде тимски.

„Приче о малим враголанима” је колективна игра, један од њених циљева је да малишане научи како да  превазиђу свој его и како да поступају у циљу постизања заједничког циља – објашњава Никола Рајков. – То је тако јер живимо у свету у којем предност има такмичарска природа личности и друштва. У многим дечјим књигама, филмовима и играма преовлађују негативни јунаци и догађаји. Док ова игра тежи избалансираности и показује како је могуће  да нека прича буде занимљива и тада када у њој нема ривалства.

Правила су једноставна. Мали враголани треба да савладају препреке на путу и дођу на финиш након одређеног броја потеза. Сви играчи бацају коцке истовремено, просуђују ситуацију и имају право да размене бројеве како би помогли играчу који заостаје, избегли неку замку или стекли „враголански” предмет. Сматра се да је игра успешно завршена само ако су на финиш стигли сви играчи. У противном сви губе.

Нестандардан је и сам изглед даске за игру, он личи на слагалицу.

За такво решење сам се определио сасвим случајно.Испало је да је даска превелика да би стала у кутију за паковање и једини начин да решимо проблем био је да је направимо као пузле – од скупа делова – објашњава иновативну идеју Никола Рајков. – У ствари, испало је веома симпатично, а још и додатно подстиче машту играча. Пре но што почну да играју они најпре треба да склопе даску. То је мини-игра пре суштинске игре.

Прелепе илустрације су дело талентоване Маје Бочеве, којој није први пут да ради са Николом Рајковим. Да ли је овог пута било озбиљнијих изазова?

Највећи изазов је био формат. Игра је огромна. Да би се могла склопити требало је да је насликам на више делова – каже Маја Бочева. – Надаље ми је било велико задовољство да пустим машти на вољу јер је сама игра изузетно разнолика и флексибилна. Други изазов је био тај да нисам имала појма, поред главне приче, како се одвија игра. Ја сам, према томе, са нестрпљењем очекивала изненађење. Велико је задовољство радити са Николом Рајковим, зато што тачно зна шта хоће, али истовремено ми је пружио велику слободу да сама измишљам неке ствари. Каже да му се допало оно што радим.

Први тестови игре „Приче о малим враголанима” прошли су веома успешно.

Са сином и супругом смо пробали прототип у различитим фазама стварања игре како би се уклонили проблеми, уколико их има. Играли смо и са пријатељима мог сина. На моју велику радост игра им се јако допала. Већ наредног дана су опет дошли код нас и питали да ли ћемо опет играти – каже Никола Рајков и подсећа да циљ игре није победити, него забављати се! 

Превод: Ана Андрејева