Ове године прослављамо 90 година од рођења Јордана Радичкова (24.10.1929), непревазиђеног мајстора кратке приче, изврсног драматурга и сценаристе, који је два пута номинован за Нобелову награду за књижевност, једног од амблематичних аутора нове бугарске књижевности кога карактерише препознатљив и слободан израз.

„Јануар – месец Радичкова“ је назив пројекта којим Пловдив, европска престоница културе, обележава годишњицу рођења искусног приповедача. Пре пар дана је у Мексичкој кући Пловдивске градске галерије отворена једина изложба такве врсте у Бугарској на којој су приказане донедавно непознате и наследницима Радичкова архивске фотографије. Изложба под називом „Неосветљене авлије“ представља путовања писца по Сибиру почетком 60-их година минулог века. Радичков је пар месеци провео на територији Сибира одакле се вратио у домовину а све емоције и утиске преточио у истоимену путописну књигу. Поред црно-белих фотографија је први пут изложено и специјално издање пишчевих белешки из тзв. Сибирских свески.

Ово је својеврсна драфт верзија која је послужила као основ за његов путопис „Неосветљене авлије,“ а која се и даље може читати као засебна књига, каже унук писца који се такође зове Јордан Радичков.

Путовање до Сибира је трајало дуго и очигледно је оставило трајан печат на његовом животу и раду. Белешке Радичкова су такође један непоновљив по свом садржају текст, који одише дубином и људскошћу, а то нас је навело да помислимо да оне могу да постоје одвојено, а не само као прилог путописа о Сибиру. Овај текст је драгоцен не само због своје уметничке вредности, већ и због чињенице да је једини из радног процеса аутора који је доспео до нас. То је и разлог зашто смо одлучили да приредимо ову изложбу која илуструје нека од лица и места која је Радичков описао у својим „неосветљеним авлијама.“ Посетиоци ће бити у прилици да виде невероватне фотографије непознатог фотографа из 1963. године. Неке од фотографија делују као специјално урађене фотографске композиције, а оне су, у ствари, настале сасвим случајно и то је једна од занимљивих ствари које се могу видети на изложби. Иначе је она, пре месец дана, представљена и у Софији, али тада нисмо имали времена да израдимо све слике. У Пловдиву нудимо потпунију слику о путовању Радичкова у Сибир. Писали су нам и људи из других градова, стога се надам да ће изложба наставити свој обилазак 2019. године.

Отварање изложбе пропраћено је пројекцијом документарног филма о Радичкову – „Черкаске хронике.“ Реч је о документарцу који је снимљен 1999. године, а један је од ретких снимљених разговора с писцем о филму, позоришту, књижевности, традицијама и свакодневном животу у Бугарској. Једна од прича уврштених у „Неосветљене авлије“ се врло лако да препознати на фотографијама, поштоваоци Радичкова ће се одмах сетити о чему се ради, каже млади Јордан Радичков и наставља:

Ово је фотографија на којој је мој деда с једном малом девојчицом, сирочетом о којем пише у књизи. Девојчицу су усвојили одгајивачи јелена у сибирској дивљини. Реч је о неколико људи који чувају више хиљада јелена. И девојчицу коју су усвојили научили су да брине о њима. Ово је једна веома занимљива прича а то што је чини посебном и другачијом јесте чињеница да је овековечена и на фотографији.

Иначе је прича о путовању Радичкова до Сибира сасвим обична сторија, у његовом стилу. Током већ далеке 1962-63. године се у Савезу писаца појавило обавештење да један писац треба да иде до Сибира и напише причу о животу током свог боравка тамо. Некада су често слали писце на слична службена путовања, али нико од аутора није хтео да иде у Сибир. Радичков је био једини који је пристао на путовање у Сибир. Како би написао једну једину причу писац је провео три месеца путујући, а било је и многих непредвиђених ситуација, једном су Радичков и његов сапутник Георги Гачев залутали. Имао је прилику да се сретне и разговара с обичним људима.

Изложбу „Неосветљене авлије“ посетиоци могу да погледају до краја јануара.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова