Ових дана је, у складу са стандардима ЕУ, успешно завршена трећа фаза економског теста за проширење гасне мреже Бугарске а тиме су се и изгледи да на територији наше земље буде изграђен нов гасовод, чији ће капацитет бити 15,8 млрд кубних метара гаса годишње, осетно побољшали. Председник владе Бојко Борисов који одавно гаји амбиције да Бугарску претвори у незаобилазан гасни центар у Европи, назвао га је Бугарским током. Борисов је, у ствари, мислио на продужетак гасовода „Турски ток“ кроз Бугарску којим ће се транспортовати руски гас од бугарске границе с Турском до Србије.

Бугарска је изгледа научила своју лекцију након што је пре пет година пропао пројекат „Јужни ток“ који је требало да преко њене територије допрема више од 60 млрд кубних метара руског гаса у европске земље, и данас сматра да је испунила све критеријуме ЕУ и САД, тако да пројекат има све шансе да буде завршен, а гасовод пуштен у експлоатацију почетком 2020. године, као што је обећала министар енергетике Теменушка Петкова.

Експерти сматрају да ће ова идеја бити успешно реализована и због чињенице да је, поред осталог, овај пројекат у интересу најважнијег савезника Русије на Балкану – Србије. Подршку, уз извесне резерве, изразио је и потпредседник ЕК и европски комесар за енергетику Марош Шевчович према коме Ако бугарски гасовод врши испоруку руског гаса у Европу, у нови хаб који тргује и другим, међународним гасом (осим руског – оп. ур.), онда је то „корак који треба поздравити“.

Одмах након што је прикупила обавезујуће понуде од три компаније за проширење бугарског система за транзит гаса – руског Гаспрома, бугарског Булгаргаса и швајцарског METGroup, компанија Булгартрансгас је објавила да предстоји потписивање уговора о изградњи бугарске деонице гасовода с две компресорске станице и укупне дужине 484 км. Вредност пројекта се процењује на 1,431 млрд евра које треба да обезбеди и уложи Булгартрансгас која, како би надокнадила ове трошкове, рачуна да ће у наредних 20 година приходи од такси за транзит гаса кроз нови гасовод достићи око 184 млн евра. Није искључена ни могућност да 3 млрд кубних метара гаса које Бугарска намерава да купује за властите потребе, буде по повољнијим ценама, које су иначе сувише високе за бугарске потрошаче.

Бугарска, исто тако, у новом гасоводу види добру прилику за реализацију веома важног европског гасног чворишта „Балкан“ на обали Црног мора које би требало да постане својеврсна међународна гасна берза, те доноси приходе бугарској држави. До сада није било сасвим јасно како и одакле ће се снабдевати гасом, али се слика искристалисала а контуре новог постројења постају све јасније.

У области енергетике се све, у крају крајева, своди на стратешке и геополитичке интересе, посебно када је реч о испорукама енергената из Русије. И врло често из тог разлога у први план долазе не економски, већ политички интереси који се не подударају увек и у потпуности с интересима земље. Али је Бугарска мала земља и тешко би могла утицати на велике силе, што значи да не треба искључити могућност да те велике силе покушају да осујете реализацију пројекта у контексту затегнутих односа између Запада и Русије. И како је сам руски председник Владимир Путин у више наврата подвукао, будућност Турског тока (респективно Бугарског тока), зависиће од тога да ли у ЕУ заиста желе да дозволе да руски гас новим гасоводом дође до Балкана. Међутим, да би се то догодило, Москва је такође свесна тога да руски гасовод треба да одговара европским критеријумима у складу с тзв. „Трећим енергетским пакетом“ ЕУ за либерализацију тржишта гаса.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова