Последње четири године бугарски туризам је имао узлазни развој, постигао је раст туриста од 31%. Прошле године је забележен раст у односу на 2017. годину од 4,4%, а број туриста је премашио 9 милиона што је више од укупног становништва земље.

Од краја 2018., међутим, туристички сектор је почео полако да вене и да „силази низ падину својих успеха“. За 2019. прогнозе нису посебно оптимистичне и посматрачи сматрају да ће се одлив туриста из Немачке, Турске и Русије, које су најважнија за Бугарску тржишта, наставити. Након што је три узастопне године Fraport Bulgaria истицао 50% раста ваздушног саобраћаја, сада за лето 2019. концесионар аеродрома у Бургасу и Варни очекује пад путника од 5,5 до 5,1 милиона. Основним тржиштима за бугарски туристички производ из компаније додају Велику Британију са очекиваним растом од 15 %, Пољску –са 7% и Чешку – са прогнозираним растом од 13 %.

Положај није драматичан, сматра министар туризма Николина Ангелкова, која види потенцијал за предстојећу летњу сезону у туристима из Румуније, Грчке, Србије, Северне Македоније и Израела. У ствари, управо они су већ спасили завршену не баш успешну зимску сезону тако што су попунили хотелске капацитете и скијашке стазе у нашим великим зимским центрима Банском, Боровецу и Пампорову.

Као основни проблем у сектору у последње време се издваја недостатак радне снаге. Недостају Бугари који желе да раде само неколико месеци на мору или у планини за недовољно добре зараде. Зато власти спроводе специјалан програм за привлачење странаца првенствено грађана из Украјине, Молдавије, Белорусије који би радили као келнери, собарице, кухињско особље итд. Али испоставља се да „увезена“ радна снага не може да буде права алтернатива квалификованој локалној радној снази и зато један од главних праваца рада Министарства туризма јесте претварање Бугарске у целогодишњу туристичку дестинацију. Циљ је реалан, јер земља има не само морске плаже и планинске скијашке стазе него и богату културу и историју, она је на једном од првих места у Европи по броју минералних извора за СПА центре, има самосвојне фолклорне традиције и богато археолошко наслеђе, нуди одлична вина и веома укусну балканску кухињу у комбинацији са лепом природом и пријатном умереном климом. Сада, уочи активне летње сезоне, напори су усмерени на мере за минимизирање очекиваног пада туриста. У том погледу увелико се рачуна на бугарске туристе. У том циљу Министарство туризма је прогласило Годину домаћег туризма и предложило хотелијерима да пусте пакете „три ноћења по цени два“. И заиста бугарски туристи су све бројнији, а угоститељи тврде да су им управо они најбољи и најсолвентнији клијенти. Међутим, задатак њиховог привлачења неће бити лак с обзиром да све више Бугара више воли да путује у нама суседне земље – у Грчку, Турску, Србију, Северну Македонију и друге балканске земље. Прошле године су, према подацима Министарства туризма, њихова путовања у иностранство достигла 6.698.526.

Превод: Албена Џерманова