Алафранга – знак да средином ХІХ века Пловдив почиње да живи на европски начин

Кујумџијева кућа

На програму Пловдива као Европске престонице културе 2019. је и занимљив поглед на бугарску стварност за време нашег националног препорода који ће представити Регионални етнографски музеј у граду. Гости и становници ће имати прилику да виде изложбу „Алафранга време“ (од 18. априла до 18. јуна). Партнери су Општински институт „Стари Пловдив“ и фондација „Пловдив 2019“.

Алафранга је специфичан стил културе у Пловдиву средином ХІХ века – објашњава Лора Христозова из Регионалног етнографског музеја. – Град се афирмисао као важан административни, занатлијски и трговачки центар Европске Турске, а контакти са Европом и Блиским истоком стварају повољне услове за разбијање патријархалног и формирање модерног стила живота. Управо ова транзиција са традиције на модерно позната је као „а ла франга“ – „на француски начин“. Међутим, ово време не треба разматрати буквално као продор француског културног утицаја него као нову моду која долази из Европе.

У почетку је алафранга стил наишао на јак отпор и неодобравање од стране конзервативног оријенталног друштва, али су га постепено почели прихватати као званичну градску моду. Промена продире у све сфере културе и у начин живота, што доводи до мешавине локалног (старог) и страног (новог). Изложба приказује карактеристичне промене у 10 модула:

Приказујемо новине у интеријеру и кућном намештају. Свака соба већ има своју намену (кухиња, спаваћа соба, дечја соба). Појављује се нови намештај који такође има конкретну функцију – орман за књиге, ноћни ормарчић, тоалетни сточић. Постоји и модул посвећен женској и мушкој моди. Свечаном женском одећом сматра се само хаљина, претежно у светлим бојама. Свакодневна одећа је тамнијих боја. Појављују се стезник и кринолин, „стиже“ женска галантерија – огртачи, рукавице, шешири, кишобрани, накит. Што се мушке одеће тиче, у моди су кравате, лептир машне, штап – прича Лора Христозова.

Један други модул је посвећен модерним комуникацијама. На пример, први телефонски разговор је одржан управо у Пловдиву 1879. године. Први Пловдивски сајам одржан је 1892. године а тада су представљене шиваће машине „Сингер“, оружје марке „Круп”, Едисонов фонограф.

Током целог тог периода многе се ствари први пут дешавају управо у Пловдиву – тамо је прва пројекција филма „магичном лампом“, пре појаве кинематографа, оснивају се прва професионална трупа и позориште „Луксембург“ (прво позориште код нас после ослобођења од османске владавине). Године 1878. излази први број првог бугарског листа слободне Бугарске – „Марица“. У храму Пресвете Богородице у Пловдиву служена је прва Божићна света литургија на бугарском језику (1859). Овде је Христо Г. Данов основао прво издавачко удружење – каже Лора Христозова.

Средином ХІХ века појављују се лимунада и пиво уз које се служила кувана шунка. Кафа се више није пила „на турски начин“ него из порцуланске шољице. И еманципација жена почела је у том периоду, а већ су се могле видети и даме с муштиклом које су мислиле да тако имају имиџ фаталне жене. Популарни постају излети на отвореном због чега је део изложбе и реконструкција једног градског весеља.

Представићемо каталог са мапом и водичем кроз алафранге као део архитектонског облика кућа у старом делу Пловдива и нашег музеја у Кујумџијевој кући, јер алафранге су и зидне нише осликане пејзажима из различитих градова.