У Бугарској живи нешто изнад 2 милиона пензионера. Тренутно просечна пензија износи 198 евра, али истина је да огроман проценат бугарских пензионера живи са нешто изнад половине овог износа. Велики део њих сконцентрисан је у подручјима у веома тешком економском стању у којима села са мање од 20 становника нису реткост.

Али данас нећемо говорити о политици државе према старијим људима него ћемо испричати о Кирилу Балдеву – младићу великог срца који има тек 17 година, а већ 4 године бави се добротворним радом. Сакупљао је и поклањао књиге, био је иницијатор продајних изложби, прикупљао је новац за лечење своје школске другарице која је повређена у саобраћајној несрећи, а његове последње две иницијативе биле су усмерене на пензионере и усамљене људе.

За Божић смо успели да помогнемо људима у 10 села – прича Кирил. – Сваки пензионер је добио по кесицу најпотребнијих намирница. Решио сам да организујем кампању и за Ускрс. Назвао сам је „Козунак за сваког пензионера”, јер сматрам да се и на тај дан морамо присетити оних старијих особа, бака и дека, који су социјално угрожени и који живе сами, а често и усамљени. На почетку сам у кампању укључио 10 села у северозападном делу земље, на списку је било 360 пензионера, али је талас подршке био неочекивано снажан и одлучио сам да кампању проширим на још 10 села, овог пута на подручју општине Родопе. Тако смо на крају поделили преко 700 козунака.

Млади човек је успео да својим племенитим идејама „загреје” родбину, пријатеље, школске другове и сасвим непознате људе и данас има све више присталица. Зашто се определио за пружање помоћи управо старијим особама?

Одлучио сам да примаоци помоћи буду управо пензионери, јер сматрам да се њима у извесном смислу не посвећује довољно пажње, не пружа довољна помоћ и то с љубављу – наводи Кирил Балдев. – Тим људима треба помагати. Сматрам да кад човек ради нешто добро, није довољно да то уради 1-2 пута годишње него током целе године. Зато бих сада искористио прилику да позовем људе да чине добро не само неким конкретним поводом него уопште. Али то им мора долазити из душе, то се мора радити свим срцем. Имамо шта да научимо од тих старијих људи, јер су они ипак остали у Бугарској, више година су радили овде. Можемо да пуно тога научимо о Бугарској из оног доба, а имамо и шта да од њих  научимо као пример. По мени, пензионери су важни, јер је управо захваљујући тим људима Бугарска изграђена и постоји.

Следећа добротворна иницијатива Кирила ће се одржати на дан његовог рођења – 23. маја. Тада ће он најавити нове кампање, испричаће више о идејама и о себи. Замолио је све госте да свако донесе по једну нову књигу а прикупљене књиге ће бити поклоњене читалиштима којима су оне веома потребне.

Кирил открива зашто је помагати људима за њега право задовољство.

Задовољство зато што видим осмех на њиховим лицима, захвалност…  У њихов живот остављам делић свог живота и они ће ме свакако запамтити по добру. Све су то лепе ствари које би људи требало да раде да би оставили нешто иза себе – убеђен је млади мушкарац.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива