Богата ризница докумената, рукописа и штампаних књига које манастир Зограф чува у току више векова била је повод да се на међународној конференцији на Софијском универзитету “Св. Кл. Охридски” окупе научници из Европе и Америка. Они су том приликом изнели своја најновија открића, плод рада са архивском грађом светогорске светиње.

Манастир Зограф је саграђен, како се претпоставља, у X веку. Према легенди описаној у Сводној повељи, основали су га тројица браћа из Охрида: Мојсије, Арон и Јован Селима који су решили да подигну цркву на месту данашњег манастира. Они су у цркви оставили празну даску, јер се нису могли сложити коме да је посвете. Тако су одлуку препустили Божјој вољи. Када су сутрадан поново ушли, затекли су икону осликану ликом Светог Ђорђа и посветили цркву том великомученику.

Почетком минулог века бугарски научник Јордан Иванов открио је Сводну повељу. На конференцији су изнети нови подаци и открића везани за ту повељу.

„Ово је први пут да се излажу све копије докумената који су на неки начин везани за ову повељу. На основу тих описа урађена је анализа која омогућује датирање манастира Светог Георгија Победоносца” – прича проф. Андреј Бојаџијев са катедре ћирилометодијевистике СУ „Св Кл. Охридски“. – Пошто се ослањамо на легенду, поменуту у неколико извора, ипак остаје сумња да је светиња основана управо 919. г. Нама су битне везе које се у овом документу праве са осталим манастирима, изворима и легендама. Сводна повеља је занимљива и из тачке гледишта текста и изгледа – то је један од најдужих словенских свитака очуваних до данас.

Манастирска библиотека поседује документе везане за рану средњевековну бугарску књижевност. У њој се чува и Историја словенобугарска Пајсија Хиландарца, написана у српском манастиру Хиландар.

Већ од самог почетка манастир Зограф је везан за словенску писменост и просвету – каже проф. Андреј Бојаџијев. – Најстарији документ којим располажемо потиче из средине 10. века, епохе из које, нажалост, нема много очуваних докумената али је управо то време када су настали зачеци бугарске културе. Тако уз помоћ Зографског архива откривамо везу између старобугарске културе и културе т.зв. Сребрног века (у 14.столећу). И пошто је у питању жива култура, можемо пропратити како се она мења и развија у току десет векова у културном средишту у коме православно богослужење никад није обустављано.

Копије неких од тих образаца могу се видети на садашњој изложби приказаној у библиотеци Универзитета. Овде су и фотографије Драгановог минеја, Зографских листова”, “Историје словенобугарске”.

Ово је први пут да један бугарски манастир приреди изложбу која покушава да открије структуру својих добара везаних за историју, културу и духовност – то су нераскидиве ствари, јер ми не живимо само у духовном, већ и у материјалном свету – изјавио је свештеник Козма Поповски из Црквено-историјског института при Патријаршији Бугарске православне цркве. – Нико не зна колико докумената чува манастир Зограф зато што се стално појављују неки нови, јер до сада није било систематских истраживања богатог архивског наслеђа ове светиње. То су први кораци у том правцу. Архив из каснијих векова је у потпуности непроучен, али и о познатим споменицима сазнајемо нове ствари које употпуњују наше представе. Научници доводе у везу неке документе Зографа са документима из архива других обитељи што јасно доказује да су манастир Зограф и остали Светогорски манастири били повезани са осталим православним светом и не само то.

Превод: Ана Андрејева