Наша позната народна певачица Стајка Гјокова данас, 7. септембра, прославља свој 90. рођендан. Током свог дугог професионалног пута она је непрекидно веровала да ће народне песме увек живети. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освојила је бројне љубитеље народне песме. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне најбројније на њеном репертоару.

Потиче из фамилије досељеника из града Чирпана, у којој је било неколико генерација певача. Рођена је 1930. године у селу Тастепе, (данас – Смолник), у близини града Карнобата, југоисточна Бугарска. Још као дете певала је на прелима, сеоским саборима, а увече је својим песмама дочекивала жетеоце који су се враћали уморни са њива. Године 1951. је на аудицији на Националном радију својим јединственим алтом импресионирала жири. Отада је почео и њен дугогодишњи концертни рад, а у исто време певачица је за Радио снимила много песама. Наступала је широм Бугарске заједно са групама „Наша песма“, „Бугарска песма“, „Тракијска песма“, као и у иностранству – у Европи, Азији и Африци.  

„У фамилији моје мајке било је великих певача – прича у интервјуу Радио Бугарској Стајка Гјокова. – Кад је моја бака Марија певала - фитиљ лампе је треперио. Толико је снажан био њен глас. За лепоту мојих песама, украсе и трилере заслужна је фамилија мог оца – од ње сам то наследила. Свака моја песма има снажан текст – у њој се увек пева о неком догађају, а мелодија обавезно одговара тексту. Највише песама научила сам од моје баке Стајке и од мог оца. Много сам песама отпевала у иностранству.  Сећам се, била сам на турнеји по Италији – певала сам на тргу пред бројном публиком. У једном тренутку пришла су ми четворица мушкараца, мало смо попричали, частили су ме бомбоном. Појела сам бомбон а један од њих је затражио да одмах почнем певати. После су се представили, рекли су да су оперски певачи и поздравили ме извођењем једне арије. Признали су ми да су сумњали да имам „неки механизам“ у грлу и зато тако лепо певам, али после оно са бомбоном, уверили су се да ја просто певам. Још увек добијам писма и хоћу да поздравим своје поштоваоце. Захваљујући њима ја сам то што јесам. Толико песама имам да ми два живота неће бити довољна да их све отпевам.“

За БНР Стајка Гјокова је снимила више од 150 песама из тракијског краја. А фолклористи Елена Стоин и Михаил Букурештлијев су за архив Бугарске академије наука дешифровали 200 песама са њеног репертоара. Са њеним песмама издато је преко 40 плоча, касета и компакт-дискова.

Првих година новог миленијума општина Карнобат је основала такмичење младих певача под насловом „С песмама Стајке Гјокове“. Певачица је добитница награде „Златна лира“ коју додељује Савез бугарских музичких и позоришних уметника и статуете „Нестинарка“ Међународног фолклорног фестивала у Бургасу за посебне заслуге за очување и развој музичке традиције Тракије. Поводом њеног 90-годишњег јубилеја издат је зборник нотираних песама са њеног репертоара под насловом „Пева Стајка Гјокова“.

Превела: Албена Џерманова