У невеликом селу Баничан, у подножју Пирин планине – на југозападу Бугарске, и данас је живо неколико вековних традиција које преносе информације о начину живота, погледу на свет и веровањима мештана. Једна од њих је плетење шарених вунених чарапа – онаквих какве су оне некада биле. 

„Оне су писмо од наших предака које морамо прочитати очима и схватити својим срцем да бисмо очували и овековечили снагу духа, родно памћење и самосвојност жене из Баничана – каже Румјана Џибова, секретар читалишта у селу. – И данас људи верују да ако блиској особи поклониш чарапе, поклањаш јој благослов, топлину, симбол кућног огњишта.”

Чарапе из Баничана одликују се од других чарапа у нашој земљи по живописној комбинацији боја и орнамената. Постоји укупно 9 модела од којих сваки има свој назив. Свака боја орнамената – бела, црвена, зелена, плава и жута има заштитну функцију од зла. У плетеним чарапама из Баничана очувани су једни од најстаријих бугарских мотива, а овог великог богатства боја и фигура нема нигде другде у Бугарској.  

Чарапа из села Баничан има у преко 25 држава 5 континената, а 2018. године оне су стигле и у Бакингемску палату – као свадбени поклон Харију и Меган. Два месеца касније стигло је писмо захвалности од краљице Елизабет Друге.

Село је познато не само по вуненим чарапама, већ и по својој аутентичној народној ношњи са импресивном прегачом. Свих 14 модела укључено је у дигиталну бугарску базу на острву Ливингстон, на Антарктику.  

„У њих су уткане молитве за здравље, добробит и плодност жене која ће носити прегачу – објашњава Румјана Џибова. – Таква симболика, боје и мотиви се могу видети само овде – у Баничану. Шарене и лепе прегаче жене су носиле не само као својеврстан украс. Веровало се да прегача може да их заштити. Вез је рађен покрстицом пошто је крст симбол заштите, а саме фигурице на прегачи – почев од најједноставнијих геометријских елемената па све до сложених комбинација, такође имају заштитну функцију.”

Румјана Џибова и Тања Качарова су израдиле везену мапу села. Рад на њој потрајао је 6 месеци, а пано је димензија 70 х 100 см. На мапи су приказани сви везови типични за кошуљу и ношњу жене из Баничана – преко 23 симбола и 23 јединствена веза. За 900 хиљада бодова било је потребно 5 хиљада метара природног памучног конца, а занимљиво је то што је село Баничан удаљено тачно 5 хиљада метара од општинског центра – града Гоце Делчев.

„Кад човек гледа мапу као да се налази у другом, лепшем свету – пуном хармоније, доброте, разумевања, узвишености – прича Румјана Џибова. – Преко ове мапе оживљава наша прошлост, мапа као да прича, она приказује дух наших предака. На њој се виде храмови којих је у нашем селу највише по глави становника, два минерална извора, две реке, црни и црвени лук и велики број родиних гнезда. То су други симболи села Баничан, који се другде не могу видети.”

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Facebook/Читалище Изгрев