Трачани су волели да пију густо вино са израженом аромом воћа и заосталим укусом … пчелиног воска. Винарија у Варни нуди путовање у времену преко сорте грожђа из доба Хомерове „Илијаде“.

Ово није шала нити јефтин рекламни трик, већ плод низа археолошких и хемијских истраживања и експеримената који су потрајали више од 14 година. Виноградар из Варне Атанас Карагеоргијев је свој изум патентирао и већ неколико дана у продаји су прве плаше вина у којима је запечаћена историја дуга 3.000 година.

Све је почело као у шали. Током шетње по древном трачком светишту Татул, у Родопима, Карагеоргијев је заједно са својим другом Павелом Петковим /бившим директором Историјског музеја у Крџалију/ угледао необичан грозд црног грожђа. Он и Павел су решили да га пошаљу Институту за агробиологију у Софији на ДНК анализу. Резултати су зачуђујући и недвосмислено потврђују претпоставку да је у питању сорта древног порекла, типична за услове на нашем поднебљу пре 3.000 година.

Након бројних препрека Карагеоргијев је успео да размножи дивљу лозу и виновом лозом засади 5 хектара, према старијим технологијама.  У међувремену је својим пројектом конкурисао за финансирање из Фонда за пољопривреду, али пошто није у прописаном року успео да достави банковну гаранцију, пројекат вредан 105 хиљада лева је одбачен.  

„Упркос свему ова је сорта конкурентна, отпорна је на болести и штеточине, а род је врло добар. Вино које се од ње добија подсећа помало на сорту Гамза, али и на Мавруд. И то је нормално с обзиром да је реч о древној сорти винове лозе. Има богату воћну арому вишње, трешње и пријатан заостали укус. Свакако је то добра сорта коју ћу и даље узгајати“ – категоричан је Карагеоргијев.

Трачани су у древности словили за искусне виноградаре. С тим у вези је виноградар из Варне посетио археолошке објекте широм земље, обратио се истраживачима за консултације и детаљно је истражио старе технологије које су примењивали Трачани.  И тако је донео одлуку да ће његово вино одлежавати у ћуповима од теракоте.

„Ћупови са грожђем су закопани у земљу и не дирају се до фебруара, – прича он. – Претпостављамо да је технологија од пре 3.000 година укључивала и импрегнацију ћупова пчелиним воском, да не би они пропуштали течност. Зато и ја импрегинарам ћупове пчелиним воском и тако се воћни укус вина допуњује заосталим укусом пчелиног воска.“

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: Атанас Карагеоргијев, БТА