Данас је најрадоснији и најсветлији празник над празницима - Васкрсење Христово за које се сматра да је највећи догађај у историји људског рода. Православни хришћани славе обнављање вере у добро и љубав који људе чине човечнијим.

Данас се поздрављамо речима „Христос васкрсе!” на шта одговарамо: „Ваистину васкрсе!” и размењујемо најлепше жеље за здравље и срећу.

Према народној традицији, Васкрс симболизује поновно рођење и буђење природе, победу пролећа над зимом. По старој бугарској традицији на Васкрс се одлази у госте родитељима или кумовима којима се у знак љубави и поштовања поклањају бојена јаја и козунак.

Рано ујутро на Велику суботу жене су месиле козунак /традиционални бугарски слатки хлеб од дизаног теста који се припрема за Васкрс/ и друге обредне хлебове који се носе у цркву на освештавање. Хлеб се не сече ножем, већ се ломи руком, јер се веровало да он има душу. У свакој кући се некада месило по 7-8 козунака различитих облика и врста – са црвеним јајетом у средини, плетенице, са мармеладом, а диван мирис ширио се свугде...

И данас постоји обичај да се у суботу на недељу оде у цркву на свечану литургију, а после литургије кући се односи запаљена свећа - за здравље и благостање.

Васкрс неминовно повезујемо са три лепа обичаја, а то су: бојење јаја, даривање јаја и куцање јаја. Народ верује да јаје симболизује живот, радост и нови почетак за све који га дају и примају.

Васкршња јаја бојимо рано ујутро у четвртак или у суботу. И данас се у многим породицама поштује традиција да се прво офарбано јаје стави поред кућне иконе и чува до следећег Васкрса. Некада је био обичај да се старо фарбано јаје од прошлог Васкрса ољушти и по његовој садржини гата: ако је она очувана – веровало се да ће година бити богата и берићетна, а ако није – биће болести и несреће. Прво офарбано јаје увек мора бити црвено. Њиме се симболично нацртава крст на челу сваког од детета у кући да би оно било здраво.

И данас многи поштују обичај да се за Ускрс носи нова одећа која симболизује васкрсење и рађање новог живота на пролеће.

Саставила и уредила: Албена Џермнова