Трећег дана Рождества Христовог славимо успомену на Светог Стефана, првог хришћанског мученика. Био је први међу ђаконима кога су Свети апостоли Христови рукоположили и поставили на службу помагања сиромашнима и посебно исцељивања болесника. Снагом вере Свети Стефан је постао архиђакон у хришћанској општини Јерусалима која се бринула о удовицама и сиротињи. Он се толико праведно опходио да су Јудеји позавидели и оклеветали архиђакона у Синедриону (скупштини судија града) и оптужили га да скрнави јудејску веру. У Синедриону Стефан је побио све оптужбе и оштро изобличио неверје Јудеја наводећи примере из историје јеврејског народа од Аврама цара Соломона. Јудеји нису могли све то слушати, па су побунили народ и он га је каменовао. Свето предање казује да су Света Богородица и Апостол Јован стајали подалеко, на једној узвишици гледајући његову мученичку смрт и молећи се Богу за њега. На самрти Свети Стефан је рекао – „Господе, не урачунај им грех овај“. Сећање на ову мученичку смрт је током година избледело и тек у ІV веку, пошто су откривене свечеве мошти, успомена на њега је обновљена и он се слави као светитељ милосрђа и трпељивости.

Према раним јерменским и латинским изворима Црква обележава сећање на Светог Стефана 26. децембра, после Рождества Христовог. Касније у Византији Црква је одредила 26. децембар за дан када се обележава Сабор Пресвете Богородице, а прослава светитеља је пребачена на 27. децембар.

Стевањдан је за Бугаре породични празник који је пун весеља и радости. Према веровању, он затвара циклус, односно стару годину. Сви чланови породице се по традицији окупљају за празничном трпезом на којој су јела са киселим купусом и пита са месом.

Име свеца носи и једна велика светиња – Гвоздена црква Светог Стефана у Истанбулу која је везана за борбу за независност Бугарске православне цркве.

Реч је о тробродној цркви у облику крста, која је саграђена на обали Истанбулског Златног рога 1898. године када је бугарска заједница у граду на Босфору бројала 50.000 људи. За изградњу је коришћено 500 тона кованог гвожђа допремљеног из Аустрије. Олтар у цркви је окренут према Златном рогу, изнад припрате се уздиже звоник висок 40 метара. 8. септембра 1898. егзарх Јосиф I свечано је освештао цркву и дао благослов.

Црква стара 123 године јединствен је пример храма изграђеног од гвожђа. Радови на њеној рестаурацији почели су 2011. године, а завршени су 2018.

“Добар бој си војевао првомучениче Христов и Апостоле, и изобличио си безбожност мучитеља, каменован си од руку безаконика, а примио си венац из Деснице одозго, Бога си молио вапијући: Господе, не прими им ово за грех! - пева се у тропару Светом Стефану.”

Припремила: Албена Безовска

Превела: Ајтјан Делихјусеинова