Дугогодишњи новинар Би-Би-Сија Димитар Димитров који за себе каже да је булгаролог представио је недавно у Софији своју нову књигу „Свет о Бугарки.“ Вишејезичко издање је прва књига из едиције базиране на текстовима и илустрацијама из књига, на музичким делима, разгледницама и часописима у којима се на један или други начин спомињу Бугарка, њене вештине, изглед и достигнућа. У прву књигу су укључене публикације из 15 земаља, на различитим језицима, које обухватају период од шест векова. Идеја о књизи чији поднаслов гласи: „Априлски устанак. Руже, мода и уметност,“ родила се средином 90-их година минулог века.

Слично његовој већ објављеној едицији „Свет о бугарском војнику,“ нова серија која је посвећена бугарској жени замишљена је као низ четири кратке књиге које Димитар зове свескама.

“Књига почиње цитатом, а морам да истакнем да су све публикације у њој скениране из француских, немачких, енглеских и других оригиналних извора. Тај цитат се односи на 1444. годину, тачније на период када је Владислав III Јагелонац повео своју војску против Османлија као последњи покушај да их протерају с Балкана. У цитату из француске књиге се спомиње гатара, Бугарка по имену Секуса која је саветовала краљу Владиславу да не креће у поход, али он то није схватио озбиљно, није ју послушао и догодило се то што се догодило – сви знамо за битку код Варне.“

„Поменућу један веома занимљив материјал - у француском часопису о уређењу дома из 1890. године нашао сам две странице посвећене бугарском везу са детаљним описом како се то ради што ме је натерало да осећам још веће поштовање према бугарској жени и њеном умећу с иглом. Такође, посебно је занимљива насловна страна данског часописа из 1877. године, из периода Руско-турског рата, на којој је уместо ратишта приказана берба ружа у Бугарској, а помиње се и врх Шипка. У другом данском породичном магазину из 1890. године, на насловници је приказана гребенарница – на слици се виде мушкарци који обрађују рогове, вероватно од вола или бивола, и од њих израђују гребене, тј. чешљеве за косу. У британском часопису „График“ из 1877. године приказана је кујунџиница у Софији у којој се праве калупи за женски накит.“

Новинар са поносом прича и о музичким делима које је открио у току својих истраживања, а која су посвећена бугарској жени. Једно од њих је 1909. године компоновао француски композитор а назвао га је „Бугарка.“ Сан му је да једног дана сакупи што је могуће више сличних композиција које ће бити изведене на једном концерту. И ако је почетак прве књиге из едиције „Свет о Бугарки“ обележио цитат из 16. века, крај је смештен у данашњици.

„Последње стране су посвећене глумици Марији Бакаловој која је нашла своје место у поглављу „Уметност“ заједно са Зорком Јордановом која је током 20-их година прошлог века учествовала на такмичењу у лепоти одржаном у организацији филмских компанија из 10 европских земаља, сваку од којих је представљала глумица довољно лепа да би играла у европским продукцијама.“

Димитар Димитров је у следећим књигама из едиције себи поставио за циљ да представи како се кроз векове мењала позиција Бугарке у породици и друштву према међународним изворима.

Саставила: Весела Крстева

Извор: Програм „Христо Ботев“ – БНР, интервју Маријане Ганчеве

Превела: Ајтјан Делихјусеинова