6. априла Бугарска православна црква и њени верници обележавају Успење Светог Методија Равноапостола Словенобугарског, старијег брата Константина Филозофа – у монаштву названог Ћирило.

Методије је у почетку служио у војсци. Сазнавши да је добар војник цар га је поставио за војног управника једне словенске покрајине, крај Солуна. Након 10 година одлучио је да се замонаши. У манастиру Полихрон створио је прво словенско писмо – глагољицу. Пратио је свог брата Ћирила на свим дипломатским и духовним мисијама, укључујући Моравскопанонску мисију.

867. године словенски просветитељи и мисионари су отишли у Рим. Папа Хадријан II је благословио словенске књиге и одобрио богослужење на црквенословенском језику, чак је сам одржао литургију на њему у катедрали Светог Петра.

Ћирило се у Риму замонашио и умро, док је Методије рукоположен за моравскопанонског архиепископа. Умро је 6. априла 885. године у Великоморавској кнежевини.

Ученици Ћирила и Методија основали су у Бугарској две књижевне школе: у Преславу и Охриду‚ у којима се развио богат преводилачки и књижевни рад. Поред наслеђа Свете браће, ова делатност је поставила темеље развоја бугарске, српске, руске и румунске књижевности. А ћирилицом се данас служе милиони људи у Европи и Азији. Уласком Бугарске у ЕУ 2007. године ћирилица је, поред латинице и грчког алфабета, постала треће службено писмо заједнице.