Преузета обавеза за смањење угљеничних емисија у производњи електричне енергије за 40% до 2026. у односу на 2019. годину у делу Плана за опоравак и одрживост Бугарске који се односи на енергетски сектор укључује обавезујуће краткорочне кораке. Према Конфедерацији независних синдиката Бугарске /КНСБ/ ове обавезе изазивају забринутост за енергетску сигурност земље, јер реално оне не могу допринети опоравку и одрживости сектора. Осим тога, није јасно које ће се реформе у сектору спровести после 2030. године. Због тога Синдикат инсистира на преиспитивању те обавезе, јер она везује земљу за услове који се тичу дубоке промене у рударском комплексу “Марица исток” већ наредне 3 године.

С друге стране, издвајање државних компанија у енергетском сектору из састава „Бугарског енергетског холдинга“, укидање Националне електричне компаније као јавног добављача електричне енергије и либерализација тржишта на мало ће довести до изједначења цене за домаћинства са ценом на слободном тржишту, а за многе ће она бити превисока, наводе из Синдиката.

Према експертима КНСБ, пројекат о „низовима батерија за складиштење енергије“, који се разматра последњих месеци, као опцију није укључен ни у једну стратешку анализу могућности развоја сектора код нас, па је зато ограничење његовог обухвата сврсисходно.