О северозападу Бугарске се обично говори као најсиромашнијем делу не само наше земље, већ и Европе. Испоставља се, међутим, да се управо тамо, у најважнијој области за будућност и напредак друштва дешавају ствари које би у дугорочном плану могле допринети њеном развоју. Добри примери нам показују да је дошло време када у учионице треба да уђу нове наставне методе како би се образовање ослободило постојећих стереотипа.

Стручна гимназија „Проф. др Асен Златаров“ у Видину освојила је две награде за иновативну наставу – европску награду у категорији „средње образовање“ и награду Министарства образовања и науке Бугарске. Гимназија у Видину је једна од укупно 542 иновативне школе у земљи.

„Признање на европском нивоу додељено нам је због иновација у настави наука – физике, хемије, биологије, математике, које деци помажу да боље разумеју градиво,“ каже Маријета Георгијева, директор гимназије. У те сврхе је школа покренула платформу која нуди нови, другачији приступ и начин објашњавања појмова: „кроз примере и ствари које ученици познају и које их окружују.“

Гимназија је прво увела тзв. комбиноване часове који у оквиру једног дана интегришу садржаје три предмета. Тако, рецимо, како би схватили шта је екологија, ученици интегришу знања стечена у оквиру наизглед неспојивих предмета, као што су електроника, хемија и физичко васпитање.

“Деца добијају задатке да узму узорке из реке и земље, да посматрају шта се око њих дешава, у природи,“ прича Маријета Георгијева. Све време они се крећу, играју се, тренирају физичку активност и мере ниво кисеоника у крви и утицај различитих фактора. Кад се врате у школу, исту тему разматрају из угла хемије, а на крају дана, користећи своје знање и вештине из домена електронике, израђују уређај за мерење концентрације суспендованих честица прашине у ваздуху.“

• Јесен у Видину

Имати визију како се мењати и усавршавати још више важи за професоре, јер управо они подстичу ученике да уче новим методама.

Један од тих инспиративних професора је Десислава Цокова из Стручне гимназије „Проф. др Асен Златаров“ у Видину, која је добитник награде за значајан допринос иновацијама Регионалне управе за стручно образовање.

„Реално гледано, сваки наставник је новатор, јер се са променом генерација мењају и начин размишљања и окружење како би се ишло у корак са временом и потребама нових генерација, а то са своје стране налаже потребу да се и наставник промени,“ каже она и као пример наводи како се помоћу маште може направити амалгам између хемије, економије и физичког васпитања.

“Ученици су подељени у тимове чији је главни задатак био да изграде предузеће за производњу природне козметике,“ наставља Десислава Цокова. „Следећи корак им је био да обезбеде почетни капитал и зараде новац учешћем у штафетним играма. Од новца који су зарадили требало је да купе потребне материјале, који су помоћу хемијских формула и дефиниција били кодирани у ценовнику. Тако су схватили да је знање од пресудног значаја за доношење исправних одлука у раду.“

Од ове школске године је Прва основна школа „Васил Левски“ у граду Влчедраму такође постала иновативна школа.

“Наша иновација се зове „Посао за све – могућа мисија“, прича директор школе Камелија Риџолска. „У њој се посебна пажња посвећује сталном прилагођавању променама у савременом друштву, јер ми радимо са ученицима припадницима осетљивих друштвених група, а циљ нам је да сви они добију шансу на тржишту рада. У наше активности ће се укључити не само професори, већ и родитељи – људи различитих занимања и професија, који ће кроз интерактивне наставне методе децу упознати са суштином свог рада или делатности, повезујући знање стечено у школи и праксу.“

Међутим, да би дошло до реалне промене у образовном систему и иновативне стратегије трајно уђу у наставне програме, треба да се предузме и одговарајућа законодавна промена, категорична је Маријета Георгијева.

“Оно што данас називамо иновацијом неће моћи да се деси у тренутном регулаторном окружењу,“ каже она. „Мора се променити сам концепт закона, поглед на предмете и садржаје. Шта год да напишемо у програмима, када нема одрживости, предвидивости, нема јасне перспективе, у систему се ствара осећај да свако чудо траје три дана, тако да нема смисла да било шта покушавамо. Упркос томе, срећна сам што имамо шансу да отворимо пут иновативном образовању, а то значи да смо на добром путу и крећемо се у добром правцу.

Припремила: Дијана Цанкова

Извор: Радио Видин – БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: Facebook/ ПГ "Проф. д-р Асен Златаров" Видин