Археолози из Регионалног историјског музеја у Бургасу, који истражују средњовековни град Русокастро, открили су нови археолошки налаз – грош Стефана Уроша II Милутина, који је био српски краљ између 1282. и 1321. године, припадник династије Немањић и један од најмоћнијих владара Србије у средњем веку.
На аверсу сребрне кованице приказан је Исус Христ, а на реверсу – српски краљ са Светим Стефаном. Сребрни новчић је копија млетачког гроша матапани, који је, због своје тежине и високог квалитета, био најстабилнија валута на Балкану крајем 13. и почетком 14. века.
За време владавине краља Стефана Уроша II Милутина Србија је економски ојачала и територијално се знатно проширила. Умро је 1321. године у Неродимљи, а сахрањен је у манастиру Бањска. Године 1460. мошти краља Милутина пренесене су у Софију где се и данас налазе, у цркви Свете Недеље.
Предање каже да је краљ Милутин изградио цркава колико је година владао – око 40. Није градио само по Србији, већ по целом свету – од Грчке до Јерусалима.
Српска православна црква га је прогласила светитељем.
Око броја бракова краља Милутина и даље се ломе копља, али је уврежено схватање да их је било укупно пет. Међу његовим супругама била је и Ана Тертер, кћерка бугарског цара Георгија Тертера (1280-1292). За Милутина се удала 1284. године и остала с њим у браку до 1299. Родила је најмање двоје деце, од којих је један син, будући претендент на престо, Константин и кћерка Ана, која се удала за видинског цара Михајла III Шишмана.
Ово откриће је важно за археологе јер је прво такво откриће у средњовековном Русокастру и проширује слику о досада познатом новцу који је био у оптицају у граду.
Извор: Радио Бургас – БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Већ далеке 1985. г, у Великом Трнову је премијерно на тврђави Царевец одржан мултимедијални спектакл „Звук и светлост“. Повод је био обележавање 800. годишњице устанка Петра и Асена, који је довео до обнављања бугарске државности након двовековне..
Дана 15. новембра 1910. године, са импровизованог аеродрома у близини Софије, руски пилот Борис Маслеников подигао је у ваздух авион "Фарман". Наредних дана извршено је још неколико демонстрационих летова, у једном од којих су учествовали и представници..
"За мене је период од ослобођења од османске владавине до 1944. године изузетно важан и вредан, јер сматрам да је Бугарска у то време била на правом путу у свом развоју. Било је много личности са изузетним врлинама и вредностима, које нам данас..