Скоро 10% једанаестогодишњака у Бугарској је бар једном у животу попило једно или више алкохолних пића, 18% дечака и 13% девојчица пушило је цигарете, док је 19% петнаестогодишњака користило марихуану бар једном у животу, показује истраживање о здравственом понашању деце школског узраста (HBSC).

Бугарска је у том погледу „недостижна“ у односу на остале европске земље и Канаду, где се просек креће између 1% и 3% у поменутој старосној групи. Према речима аналитичара, овај забрињавајући тренд се наставља и све више се продубљује. А да и не помињемо да бугарским адолесцентима ово није први пут да су на челу оваквих неславних листа.

Проблематични односи у породици и друштво које занемарује васпитање деце најчешћи су разлози за то. Дечји психолог Димитрина Проданова каже да свакодневно разговара са адолесцентима који користе, а неки и злоупотребљавају алкохол и психоактивне супстанце. Међутим, код ње долазе и веома талентована и свестрано развијена деца, која се осећају као аутсајдери у друштву и у тзв. турбо-фолк култури, која одавно већ није само музички стил, већ је модел понашања и начин живота:

„Ако се спроведе анкета о чему сањају деца старости између 11 и 14 година, дечаци ће вам рећи да желе да постану гејмери, док ће најчешћи одговор код девојчица бити да хоће да буду инфлуенсерке. Дакле, у њиховим главама је доминантна идеја „Хоћу да будем познат и да зарађујем новац, по могућности, без напора.“ Истовремено, у школи се досађују, јер не добијају нешто што би их одржавало „будним“. Треба ажурирати и прилагодити методику наставе и начин на који се пружају информације. Шта се дешава с једним једанаестогодишњаком ако професор не предаје градиво на адекватан начин? Његова мотивација ће скроз опасти,“ каже Димитрина Проданова.

Наравно, и друштвене медије су учиниле своје. Провођење времена пред екраном такође утиче на дечју психу и понашање. Зато су и адолесценти у сталној потрази за снажнијим емоцијама и новим изазовима:

„У последње време појавио се термин „когнитивна нестрпљивост.“ Наша деца су деца ТikТок културе. Све мора да буде одмах и сад, да се деси у року од 10 секунди, након чега очекују следећу стимулацију, тј. због поменутих технологија, које све шире улазе у живот младих, њихови мозгови почињу да раде на другачијим фреквенцијама,“ каже Проданова.

У основи ниске мотивације је ниско самопоштовање, што може да узрокује проблематично понашање или употребу психоактивних супстанци. Међутим, ако се дете од малих ногу подстиче да верује у себе и своје способности, оно неће развити осећај безвредности и потцењености, тврди Проданова и додаје:

„Као да бугарски родитељи масовно не умеју да створе простор за своју децу, простор мира и приватности у коме могу да комуницирају. Можда остала друштва имају другачију културу, потпуно другачији режим функционисања. Такође, родитељи у Бугарској немају културу да брину о односу с партнером. Веома је битно да мајка и отац детета имају време и простор само за себе, како би напунили своје батерије. Јер срећни родитељи имају срећну децу, а смирени родитељи – смирену децу,“ закључила је Димитрина Проданова.

Прочитајте још:

• Истраживање о употреби електронских уређаја међу бугарским ученицима указује на забрињавајуће трендове

• 67% бугарске деце свакодневно гледа телевизију

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Венета Николова, БГНЕС