Кажу да да бисте упознали неко место, морате га не само видети очима, већ и окусити непцем. Свако бугарско село, сваки град или регион има свој специфичан дах и мирис. Један од начина да их упознате су кулинарске туре, које добијају широку популарност. Туристи бораве у кућама локалних домаћина, где им они у опуштеној атмосфери показују како се спремају типичне за овај крај посластице. Али постоје и пратећи доживљаји:

"Често домаћини пружају могућност гостима да се фотографишу у разним народним ношњама. Такође, упознају их са локалним говором и труде се да их науче пар речи. Или пак посећујемо неку природну знаменитост по којој је позната одређена дестинација, организујемо и јахање, као и посету фарми животиња које гости могу да нахране, помазе, па и да мало ˈпопричајуˈ са њима, међутим, у основи је кулинарска демонстрација – заједно са гостима припремити нешто укусно и појести" – каже Гергана Кабаиванова, оснивач бугарске онлајн платформе за гастрономски и сеоски туризам pendara.bg. https://pendara.bg/

На њој се налази десетине адреса домаћина из свих крајева Бугарске који имају жељу да дочекају госте, да их упознају са специфичностима локалне кухиње – реч је о аутентичним бугарским јелима која су постала део културног наслеђа одређеног региона.

Прочитајте још:

• Зељаница, скроб, интегралне пице и боза – села у околини Ћустендила као атрактивна гастрономска дестинација
• Млекаре, винарије, кулинарски фестивали – мирис северозападног дела Бугарске
• Какав је укус Бугарске – кухиња као део наше туристичке визит карте
• Окуси Бугарску, упознај је и заволи!

Испоставља се да традиционална бугарска кухиња нема ништа заједничко са храном која се нуди у ресторанима данас, који се такмиче у припреми меса, углавном у виду роштиља.

"Не могу рећи да је у основи бугарске традиционалне кухиње месо, јер су јела од меса, као и банице, људи спремали само у посебним приликама, као што су породична славља или неки црквени празници – наводи Гергана Кабаиванова. – Пре бих рекла, да су наша традиција јела од теста – пите, банице, мекике, трахана коју смо данас некако заборавили, тестенине..."

Испоставља се да су наши преци углавном конзумирали јагњеће, овчије и козје месо. Свињетина је заузела трајно место на бугарској трпези много касније – пре нешто више од једног века, једноставно зато што некада узгој свиња није био толико распрострањен. До данас су се, међутим, задржале традиције везане за конзервисање меса – сушеног, ферментисаног, осољеног итд, сазнајемо од Гергане Кабаиванове. Иначе, типични за бугарску кухињу су крупни комади меса, припремљени са поврћем или само са луком, као и јанија.".

Данас све ово богатство аутентичних националних рецепата чувају старије жене у селима. Међутим, интересовање за кулинарске туре је прилика да се ова ризница традиционалних јела и рецепата очува и пренесе на нове генерације.

"Са нама путују углавном млади људи. До сада смо радили претежно са бугарским гостима у старосној граници од 20 до 40 година и то су наши најмасовнији клијенти. Склони су да пробају многе укусе и не брину када у селу осете мирис животиња или када их домаћица дочека у кућном огртачу. И мени је драго, јер то је знак да развој сеоског туризма има велики потенцијал и млади људи показују интересовање за њега и кулинарске туре." – каже у закључку Гергана Кабаиванова.

Фотографије: pendara.bg

Превела: Албена Џерманова